U poslednjoj nedelji avgusta tim Kastrol Honda izvezao je test na autodromu Valelunga i tamo je izveštač portala Motorsport Rants razgovarao sa trkačkom legendom i WTCC veteranom Gabrijeleom Tarkvinijem. Fabrički pilot Honde je tom prilikom otkrio šta misli o aktuelnoj prednosti Sitroena u Svetskom turing šampionatu, zašto Honda ne može da radikalno smanji zaostatak za Francuzima, uporedio WTCC i TCR seriju i, najvažnije, praktično nezvanično otkrio ime proizvođača koji bi dogodine trebalo da uđe u Svetsko prvenstvo.
Gabrijele, da li ste na Valelungi isprobali nešto posebno?
– Da, testirali smo i ispitivali neke nove delove transmisije. Automobili su već u Japanu, mi smo iskoristili priliku da upotrebimo test automobil i verovatno ćemo probati opet na nekoj od staza u severnoj Italiji pre nego što otputujemo za Motegi. Želimo da dobro ocenimo performanse i izdržljivost tih novih delova za slučaj da ih upotrebimo u trkama.
Sitroen je i ove godine gospodar WTCC scene. Da li je zaostatak za njima nadoknadiv za sezonu 2016, ili im je prednost tolika da će i dogodine svi biti osuđeni na to da ih ponovo prate?
– Prošle godine su dominirali, dominiraju i ove godine, iako uz smanjenu prednost. Ostaje činjenica da je „C-elize“ auto koji treba pobediti. Mi smo možda najdirektniji pratioci, ali smo i dalje prilično iza njih. Jasno je da su oni podigli letvicu kada se radi o performansama, konkurentnosti, uloženim i primenjenim sredstvima. Obavili su istinski važan posao i jasno je da je potrebno direktno angažovanje proizvođača da bi ih neko ispratio i izazvao. Honda, Lada, Ševrolet i svi koji bi hteli da uđu u šampionat moraju da uspostave vrlo kompleksne strukture i investiraju krupne svote da bi pokušali da pobede Sitroen.
Novi TC1 automobili i pompezni ulazak Sitroena u WTCC neminovno su podigli troškove Svetskog šampionata, a s druge strane, stvoren je TCR. Da li bi Lotijeva kategorija možda mogla da izvuče korist iz ove situacije, oslanjajući se na podnošljivije troškove?
– To su dve potpuno različite kategorije, koje imaju i sasvim različite ciljeve. WTCC je stvoren, razvijao se i osmišljen je za proizvođače, dok se TCR okreće privatnicima. Osnova Svetskog šampionata su automobili mnogo skuplji i performantniji od starih S2000 automobila i to je zamišljeno za konstruktore, a ne kao šampionat za privatnike. WTCC košta puno, a sa prethodnim propisima privatnici su uspevali da se takmiče, čak i da osvoje poneku trku, dok danas bez fabričkog automobila nećete stići nikuda, osim u nekim posebnim uslovima.
Nasuprot tome, TCR je zamišljen baš za privatnike, nema fabričkih timova, tamošnji „sivik“ je izveo J.A.S. „u ime Honde“, a ne direktno Honda. Troškovi su mnogo niži, to nije pravi svetski šampionat i privatnici mogu da budu njegovi protagonisti. U ovom trenutku nema veliku TV pokrivenost i verovatno mu je to sada najveći problem. Kao i sve nove kategorije, treba da se potvrdi i etablira, stvori osnovu i pronađe važan TV kanal koji će prenositi trke, kao što to radi Eurosport za WTCC. U budućnosti možda može i da ugrozi WTCC, ali prema sadašnjem stanju, to su sa svakog aspekta dva potpuno različita prvenstva, to su dve paralelne linije i serije nisu uporedive.
Ako razmišljamo o koegzistenciji dva šampionata, da li bi TCR mogao da postane dobar put za ulazak u WTCC?
– Mogao bi, međutim TCR je u ovom trenutku kategorija zamišljena za trkače privatnike i troškovi su, ukupno uzev, prihvatljivi. Prva TCR godina je prilično uspešna, trke su uzbudljive a borbe na pisti zaista fenomenalne. Tamo postoji balans koji pokušava da uravnoteži performanse automobila, tako nečeg u Svetskom prvenstvu nema, bar ne po nazivu i smislu.
U TCR-u se interveniše na težini, odstojanju od tla, snazi motora, to je šampionat stvoren u GT stilu, gde automobili krajnje različitih osnova i karakteristika mogu da imaju veoma slične performanse. TCR može da uspe – u sadašnjem izdanju košta malo, ima lepe automobile, trke se voze po celom svetu i, iznad svega, deluje dobro strukturisan i dobro osmišljen za budućnost.
Vratimo se tvojoj sezoni, kako bi ocenio njen dosadašnji tok?
– Očekivao sam nešto više. Ove godine smo mnogo radili na automobilu, ali nismo postigli rezultate i performanse kakve smo očekivali. „Sivik“ se mnogo poboljšao, ali ne dovoljno da bi u kontinuitetu mogao da se takmiči za pobede. Rešili smo prošlogodišnje probleme – imali smo ogromne strukturalne nevolje u početnoj fazi. Sada auto koči drugačije nego 2014, međutim, nedostaje nam konkurentnost, nedostaje brzina, nedostaje ubrzanje. Po šasiji smo se puno približili Sitroenu, trkački tempo nam je relativno dobar, ali još se mučimo u kvalifikacijama i još nismo konkurentni na brzim stazama.
Da li se ta razlika može nadoknaditi do početka idućeg šampionata i koje su najveće teškoće na koje nailazite?
– Pokušavamo i jasno je da bi trebalo mnogo češće izlaziti na pistu da bismo smanjili zaostatak. Treba ugraditi važne nove delove, a u tome nam pravila ne pomažu. Sve je blokirano, imamo pet džokera u godini da ih upotrebimo na kompletan automobil, slično kao u Formuli 1. Veoma malo komponenti je slobodno, one stvarno važne su blokirane. Imali bismo puno zanimljivih noviteta, ali ih ne možemo upotrebiti u trkama jer nemamo dovoljno džokera. Dosad smo, verujem, iskoristili četiri, dakle moramo dobro da procenimo koje od unapređenja da homologiramo kada budemo imali poslednju priliku. U takvim uslovima teško je nadoknaditi zaostatak, to je ta ogromna kočnica koja ograničava napredak Hondi, Ladi i Ševroletu u odnosu na Sitroen.
TC1 WTCC automobili verovatno koštaju previše čak i za velike proizvođače. Gde bi se moglo intervenisati na smanjenju troškova, da bi se konstruktori ohrabrili na ulazak, a da se serija ne deformiše?
– Teško je reći. WTCC je prema prošlom pravilniku koštao relativno malo, a opet nije bilo mnogo proizvođača. U istom trenutku bi se trkala po tri ili četiri, baš kao sada. Ne verujem da je to ekonomsko pitanje, jer ako neka kuća namerava da se trka, budžet nije ogroman problem – pogledajte Sitroen. Najveća kočnica je tehnologija, jer je za ovu kategoriju potrebno utrošiti i vreme i novac. Ipak, čini mi se da ima novih marki koje dolaze…
Nove marke? Koje?
– Čuo sam da se govori o Volvou. Već dugo se priča o dolasku Subarua, mada u to malo verujem. S druge strane, Volvo treba da je sledeći, njihove tehničare sam često viđao na pistama. Došli su, inkognito, ali došli su da vide šampionat, automobile, pravili su mnogo fotografija. Nema ničeg zvaničnog, može biti da ih zanima samo da procene stanje, ali na osnovu onog što sam video…
Volvo bi mogao biti jedan od dva nova proizvođača koje pominje Fransoa Ribeiro. A drugi? Govorilo se o Seatu s novim „leonom“ koji je „skoro WTCC“, postoje i francuska govorkanja o Renou…
– Za Seat duboko sumnjam, kao i za Reno. Za Volvo znam, video sam ih. Čuo sam i da već testiraju, u tajnosti, ali da već imaju uglavnom spreman auto. Ali, to su samo glasine…
Šta ti očekuješ od trka koje dolaze?
– Da osvojim jednu. I trka 2 bila bi u redu, prošle godine mi je to uspelo, ove godine još ne. Nadam se da ću uskoro uspeti, možda već u Japanu, u zemlji Honde, i to na pisti koja je vlasništvo Honde. To je sada praktično moja domaća trka, pošto italijanske već dugo nema.
U devedesetim godinama velika prednost turinga bila su ujednačena tehnička pravila, koja su omogućavala proizvođačima da isti automobil prodaju svuda, a timovima i vozačima da s istim autom nastupaju u većem broju šampionata. To se danas praktično dešava u GT3 klasi, a ona je uzor TCR seriji. WTCC automobili su se praktično uvek trkali sami, bez nastupa u drugim serijama. Da li to može biti kočnica širenju kategorije?
– Turing se u proteklim godinama duboko izmenio, i to svuda. Kriza nije samo u WTCC-u. Pogledajte na primer BTCC. Praktično nema više fabričkih trkača, svi su manje-više privatnici, ponekad i amateri. Niko nema podršku konstruktora. U Italiji je turing praktično nestao, stvorena je džungla kupova i monomarka trofeja, s većim ili manjim uspehom.
To je delimično i odraz opšte krize, godinama se ne prodaju automobili, ponekad je pad dramatičan. Kada tržišta godišnje padnu za 30%, konstruktori dva puta promisle pre nego što utroše novac na trkanje. Ako se tržište oporavi, kako se proizvođači nadaju, i ako počnu ponovo da prodaju automobile, jasno je da će velike kuće moći da se vrate ulaganjima u trke i marketing. Često se priča o krizi WTCC-a, a ja verujem da nije fer o tome tako govoriti. Svetski turing je uspeo da preživi, dok su se mnogi drugi šampionati u celoj Evropi pogasili.
„Sivik“ ima skoro 400 konjskih snaga. Kako izgleda voziti auto koji na prednjoj osovini ima snagu koja obično pokreće zadnje točkove?
– Dobro se vozi, proporcije su mu dobre. Ima moćnu aerodinamiku i imamo zaista velike gume, pa se sve drži pod kontrolom. Po mom mišljenju, mogao bi da ima još 30-40 KS bez većih problema, a imajte na umu da je ovde sve mehaničko, nema nikakvih elektronskih kontrolnih sistema, uključujući i diferencijal.