Poljska je tugovala zbog tragedije koja se dogodila na ovogodišnjem Dakar reliju, kada je život izgubio motociklista Mihal Hernik, ali je nacija na kraju ipak imala razlog da slavi.
Njegovi sunarodnici Kšištof Holovčic i Rafal Sonik ponosno su razvili zastavu svoje zemlje na podijumu, Holovčic kao treći u generalnom plasmanu automobilista, a Sonik kao pobednik u kategoriji kvadova, što su i najbolji rezultati poljskih takmičara u istoriji Dakar relija.
Kšištof Holovčic rođen je 1962. godine, a karijeru reli-vozača započeo je 1990. Osvajao je lokalne trofeje, bio nacionalni šampion Poljske 1995, ’96. i ’99. godine, a 1997. je postao evropski reli prvak i zahvaljujući glasovima navijača poneo je titulu najboljeg sportiste Poljske.
Na svetskoj sceni je povremeno nastupao između 1996. i 2009. godine, ali bez ozbiljnijih rezultata. Najbolji plasman postigao je kada se se nakon šest godina WRC pauze pojavio na Reliju Poljske, tada bodovanom za Svetsko prvenstvo, i završio šesti. Često su ga nazivali „kraljem šljunka“, jer mu ta podloga najbolje leži, a sam voli da kaže da je teren po kom vozi za njega „što gori, to bolji“.
Holovčic je ove godine deseti put startovao na najtežem reliju na svetu. Suvozač mu je bio Francuz Gzavije Panseri, koji je, navodno, uspeo da nauči poljski jezik kako bi olakšao navigaciju svom prijatelju Holeku. Od 60. pozicijem koju je zauzeo na svom Dakar debiju 2005. godine, preko nekoliko nezavršenih relija, dva peta mesta (2009. i 2011) i jednog šestog (2014), Poljak je 2015, u automobilu „mini ALL4 rejsing“, stigao do svog najboljeg rezultata na kros-kantri maratonu: bronze.
Njegova vožnja kroz Argentinu, Čile i Boliviju mogla bi se nazvati odmerenom. Kšištof izgleda nije preterano rizikovao, već je vozio dovoljno brzo da održi priključak sa konkurentima i iskoristi njihove eventualne malere. Ni na jednoj etapi nije bio na mestu boljem od četvrtog, ali je tokom deset od trinaest takmičarskih dana završavao među prvih 10.
Posle pete etape, Holovčic se učvrstio na četvrtoj poziciji u generalnom, a po odustajanju Jazida Al Radžija, na kraju 11. dana našao se na trećem mestu i za plasman na podijumu bilo mu je dovoljno samo da ostane u trci i privede je kraju.
Borac u njemu ipak nije dremao, što najbolje svedoči situacija sa završetka osme etape. Jurnjavu na na znamenitom spustu ka Ikikeu Poljak je opisao ovako: „U dinama nam je sve vreme na leđima bio Nani Roma. Pred kraj etape nas je sustigao i počeo da pretiče. Zajedno smo stigli na vrh čuvene poslednje dine, posle koje dolazi kilometar spusta do Ikikea. Tada sam pomislio: ’radije ću da umrem nego da ga pustim da me pretekne na kultnom mestu južnoameričkog Dakara’. Jurnuo sam nizbrdo, koliko mi je auto dozvolio, mislim da smo išli i preko 200 kilometara na sat. Nani je posle za mene rekao da sam lud, a meni je to bio jedan od najboljih trenutaka u karijeri.“
Rezultat lude akcije? Dvanaest sekundi prednosti nad Romom na kraju dana. Ko zna, možda i mala osveta za prethodnu godinu, tokom koje je Špancu uglavnom gledao u auspuh.
„U 2014. nisam imao brzinu i pravio sam mnogo grešaka. Hvatala me je nervoza. Nekome ko u karijeri ima pobeda koliko ih imam ja, preostalo je samo da osvoji Dakar. „Mini“ je dobar automobil, ja imam veliku želju da se trkam i osećam se spremnim da taj cilj jednom ostvarim“, kazao je Holovčic uoči ovogodišnjeg relija i najavio da 2015. cilja podijum, što je i ostvario.
„Kad sam prvi put vozio Dakar i stigao do 60. mesta potpuno iscrpljen, pomislio sam da se nikad neću vratiti, da to nije za mene. Međutim, Dakar je neizlečiva i često fatalna bolest, u njega sam ugradio deset godina rada, odricanja, posvećenosti i strasti. Posle nekih nastupa sam se vraćao sa ozbiljnim povredama, u ortopedskom korsetu, jednom čak i u invalidskim kolicima! Dok sam na kraju Dakara 2015. stajao na podijumu, sve mi je to prolazilo kroz glavu kao slatko sećanje i samo sam želeo da proslavim“, napisao je Holek na svom sajtu.
Kšištof se posebno zahvalio X-rejd timu koji je pripremao automobil i koji ga je, uz kompaniju „Monster enerdži“, podržao u naporima da i ove godine ipak dođe na Dakar. Veoma emotivno se zahvalio i svojoj supruzi i majci njegove tri ćerke na „neprospavanim noćima“, kao i svim Poljacima koji su verovali da će se njihova zastava jednog dana vijoriti na podijumu Dakar relija.
Čovek koji je sa bronzanim odličjem okončao možda jedini preostali veliki izazov na planeti, u svojoj biografiji ima jedan sasvim zanimljiv detalj. Holovčic je, naime, od 2007. do 2009. godine bio poslanik u Evropskom parlamentu ispred vladajuće koalicije tri poljske proliberalne partije. Politikom je u međuvremenu prestao da se bavi, ali trkanjem nije. Barem dok ne osvoji Dakar.