Pogled u sportsku biografiju Žan-Karla Vernea i njegova postignuća kazuje da je reč o vozaču sa vrhunskim profilom građenim tokom niza godina na velikoj međunarodnoj sceni.
Osvajač Indilajts serije i 24 časa Le Mana, dokazan u formula i trkama sportskih automobila, 28-godišnji Francuz se ove sezone prvi put našao na turing pozornici, kao pilot “folksvagen golfa” ekipe Leopard rejsing u TCR Internacionalnoj seriji.
Kao početnik u disciplini, Verne svoj kvalitet mora da dokazuje uz timskog kolegu Stefana Kominija, koji je branilac inauguralnog globalnog TCR naslova. Prvu i zasad jedinu pobedu Žan-Karl upisao je na Spa Frankoršampu, prvi koraci pokazali su se dosta kompleksnim, a nekoliko puta navukao je gnev zvaničnika i konkurenata. Međutim, kako nam je otkrio na Salcburgringu, njegov cilj ostaje onaj s početka godine – TCR titula u ruki sezoni.
Posle izuzetno uspešne karijere u formulama, GT i trkama izdržljivosti karijera te je odvela u turing. Kako je došlo do toga?
– To i nije bila moja odluka. Već sam bio sa Leopard rejsingom prošle godine, posle Japanskog Super GT šampionata. Imao sam uspešnu godinu sa WRT timom trkao sam se u “audiju R8”. Ove godine, WRT je želeo da uđe u TCR i pomislio sam da bih mogao biti dobar izbor, iako sam početnik na prednjem pogonu. U poslednjih pet godina vozio sam pet različitih serija i ne želim da zvučim arogantno, ali bih rekao da sam uvek bio prilično uspešan. To je više bila odluka tima da se upusti u TCR i mislim da je plan bio dobar.
Izbor uvek postoji, ali je TCR predlog meni značio da ću nastaviti sa WRT-om, koji je fantastičan tim. Nije bilo razloga da kažem ne, osim u slučaju da me je čekalo LMP1 sedište, ili nešto slično. Prihvatio sam ovu priliku, početkom sezone stekao sam prva iskustva u turingu i dopalo mi se, iako sezona ne teče 100% onako kako bih želeo.
Auto nije naročito snažan, krajnja brzina je daleko od on one koju postižu LMP1, Indikar ili GT2, ali je zabavno, novi izazov, prednja vuča, mnogo treba da se nauči. I izazov je veliki. Svi ovde u osnovi imaju iste automobile i više ne razmišljate o brzini, već samo o tome kako da budete najperformantniji vozač i pokušavate da osvojite trke. Sviđa mi se ovde, mislim da će TCR brzo rasti, doći će još brendova i vozački nivo će porasti. Ljudi poput mene, vozači prototipova i formula dolaze u ovu seriju i mislim da će TCR postajati sve profesionalniji.
Da li ovu fazu svoje karijere vidiš kao međukorak, ili bi mogao ovde da se zadržiš i duže od jedne sezone i etabliraš se u turingu?
– Mislim da sam pokazao prilično dobre performanse. Moj timski kolega je branilac naslova, a ja sam u kvalifikacijama uvek bio prilično brz i sa dobrim rezultatima. Zašto ne? Ja zapravo želim da se vratim među fabričke vozače i nadam se da će TCR Internacionalna serija postati istinski profesionalna. Želim najbolji mogući sportski program za sebe.
Ali, TCR koncept isključuje učešće fabričkih timova, tvoja želja nije u skladu s time.
– Istina, ali Leopard rejsing je jako profesionalan. Ja imam iskustva kao fabrički vozač Poršea, Pežoa i Honde i Leopard rejsing radi kao fabrički tim. Nema mnogo razlike. Mislim da će u TCR doći neki vozači i timovi iz WTCC-a. Kad gledate percepciju javnosti, novinara, i društvenih mreža, ova serija ludački raste i svi vole da gledaju njene trke. WTCC nije uvek posebno uzbudljiv, naročito kada Sitroen ubija sve ostale. Mnogo ljudi gleda naše trke, fantastične su, borbe su totalno lude. OK, možda mi nemamo najbrže automobile, ali su dueli izvanredni.
A tebi se dopada taj borbeni deo?
– Bivao sam i kažnjavan zbog borbi, to je pomalo kontroverzno, ali mi se dopada.
Pojedini konkurenti su te čak proglasili previše neobazrivim.
– To mi se ne sviđa, mislim da to ne zaslužujem. Trkam se od 2005. godine, vozio sam mnogo veoma dobrih šampionata i nikada me nisu kažnjavali zbog kontakata. Ove godine mi se to dešava dva puta uzastopce! U sudaru s Nešom na Spa, iznenadilo me je koliko je rano kočio, ali je odgovornost moja, ja sam ga udario otpozadi. Posle toga, s Dušanom Borkovićem, kažnjen sam zbog bočnog kontakta. Mislim da tu nema nikakve moje krivice. Pogledajte moju onbord kameru – nisam se pomerio i ostavio sam mu mesta. On je kočio prokleto kasno i prešao je na moju stranu, nije mu prvi put da je uključen u kontakte pri kojima je mogao da ostane na stazi, a završio je u šljunku. A ja sam kažnjen zbog toga i izgubio sam mnogo poena, to me je jako naljutilo.
Borković je bio vrlo agresivan kada je došao do mog boksa, mislim da je kompletno poludeo. Mislim da mu nedostaje malo iskustva, trebalo bi da ostane miran, da razmisli. Čim sam stavio svoj onbord video na društvene mreže, više nije rekao ništa, osim što su se njegovi navijači iz Srbije razbesneli na mene i pisali su svašta. Ali, ja sam odrastao momak i to me se ne tiče. Trkački incidenti su obično 50:50 krivica, mogu i to da prihvatim, ali ne želim da preuzimam stoprocentnu krivicu za njegov udes.
Može da te uteši to što ljudi kažu da je turing kontakt disciplina.
– Ne mislim da su sudije u mom slučaju uvek bile u pravu, ali konačna odluka je njihova, morate je prihvatiti. Moram da promenim svoj pristup, da se primirim na jednoj ili dve runde, inače sam gotov ako me budu kažnjavali u svakoj trci. Neke stvari sam uradio pogrešno, neke kazne nisam zaslužio, iz toga moram da izvučem pouku. Ako sukvalifikacije dobre, veće su šanse da ne upadnete u nevolju. Da sam se u Imoli kvalifikovao kako je trebalo, treći ili četvrti, ne bi bilo problema i bio bih prvi ili drugi u šampionatu.
Tebe ipak najčešće kažnjavaju zbog prekoračenja granica staze.
– Da, to moram da promenim.
Postoji li neka staza do kraja sezone kojoj se posebno raduješ?
– Imolu nisam poznavao. Živeo sam nekoliko kilometara od Salcburgringa kao Red bul junior, ali nikada ga nisam vozio do ovog vikenda. Ošersleben znam, Maleziju, Tajland i Singapur ne poznajem, Soči takođe. To će biti komplikovano. A Makau znam, mislim da tamo još držim F3 rekord kruga. Njemu se, naravno, radujem, nadam se da ću biti u poziciji da se borim za titulu kad budemo došli tamo.
Dakle, cilj je borba za naslov?
– Na početku godine sam u to svakako verovao i voleo bih da ga osvojim kao debitant. Bahrein je bio užas, ali pokazali smo da imamo performanse da to izvedemo. U ovoj seriji ima puno uspona i padova. Morbideli je ostao bez ijednog boda u Imoli, sigurno će se to desiti Orioli i Kominiju. Meni, nadam se, ne. Ja sam istrošio sve svoje džokere, sad više nemam prava na grešku. U plasmanu možete brzo da se popnete, zato je još sve otvoreno.
Sada ću pokušavati da u svakoj trci osvajam puno poena, da me na trkama ne kažnjavaju zbog prekoračenja granica staze. I pokušaću da se što bolje zabavim, jer mi se serija zaista dopada. Ako postane još profesionalnija, tu može da se napravi karijera kakvu imaju Miler ili Lopes. Možda ne vozite najbrže automobile na svetu, ali ste profesionalac, od toga živite. Još ako uz to može da se izveze i neka endurans trka, savršeno.
Planiraš nešto u tom smislu?
– Mogao sam ove godine da vozim Formulu E, Le Man, Blanpan seriju, ali svaki put je bilo poklapanja termina. Možda bi mogla da mi se desi 24 sata Spa sa “audijem” ili “poršeom”. Dobro je što mi ljudi nude angažmane. Cilj mi je da postanem fabrički vozač i da vozim Indi 500, samo treba da imate sreće da pronađete program čiji se termini ne preklapaju.
Start na Indi 500, to ti je očigledno želja još iz šampionske Indilajts sezone. Zar posle 2010. nisi mogao da nastaviš tim putem?
– I da sam osvojio milion i po dolara, trebalo mi je tri miliona, a ja taj novac nisam imao. A i Pežo mi je dao dobru ponudu u LMP1 programu. Kao Francuzu, to mi je to bila fantastična prilika.
Ipak Indi ti je još na umu.
– Jeste, i mislim da tu i dalje mogu dobro da prođem, kad pogledam svoje bivše Indilajts konkurente. Sanjam da jednog dana izvezem tu trku, da to izvedem ozbiljno. Nikad ne znate šta može da se desi, pogledajte pobedu Aleksandra Rosija. Ipak, morate ostati na zemlji i ne zanositi se previše. Indi 500 je luda trka, komentarisao sam je za francuski Kanal+. U Americi još imam mnogo prijatelja i svake godine imam bar pedeset poziva, pitaju me hoću li učestvovati. Radim na tome da iduće godine možda napravim tu priliku za Indi 500, ako nema preklapanja programa. I šef TCR Leopard rejsing tima Klaudio Bero takođe je zainteresovan.
Osvojio sam 24 časa Le Mana, istina u GT klasi, ne apsolutno i to je bila velika stvar, ali Indi 500 je nešto posebno, daleko najbolja trka, samo zbog publike i predstave. Pokušavam da poguram svoj tim u tom smeru.
E moj ti. Žan Karl Verne. Pao si na TCR, pričaš u floskulama. Nije tačno da je Borković učestvovao u incidentima pa izletao sa staze. On je grešio na svoju štetu, a u kontaktima je uvek bio udaran. Žao mi je što je mlako ušao u TCR pa onda nabio pritisak sebi. Trebao je da uđe sa naoštrenim zubima kao onaj koji je BIO NA PODIJUMU NA STAZAMA SVIH STAZA, SUZUKA. Trebao je da vam utera strah
u kosti, sada je kasno, sada mora polako da radi na “povratku”. Dobar si Verne, nisi loš, ali još nisi nivo WTCC TOP 10. I fali ti kontrola, i mentalna i tehnička, Neš je rano kočio, možda, ali sve i da jeste ti si kriv jer si se zabio u njega i prihvatio rizik. Po FIA pravilniku, u saobraćaju je kriv uvek onaj iza, tako da nemoj da držiš lekcije na, da budem politički korektan, neobjektivan način.