Otkako je nagovešten povratak Volvoa u Svetski šampionat turing automobila, naširoko se raspravlja o tome koji bi model mogao da postane oružje švedskog proizvođača za to takmičenje. U ovom tekstu pokušaćemo da sumiramo dosad izrečeno na tu temu, prikazaćemo „kandidate“ za WTCC nastup i pregledati njihove pretpostavljene vrline i mane.
Počnimo od izvesnog – o eventualnom trkačkom modelu Volvoa za WTCC odlučiće marketing i na staze će biti pušteno ono što Šveđani žele da promovišu i pozicioniraju kao „sportsko“. Ta praksa je uobičajena u svim disciplinama u kojima takmičarski auto mora da se zasniva na produkcijskom modelu.
Svakako, mora se uzeti u obzir i sportski interes, tačnije u kojoj meri odabrani automobil može biti uspešan, što zavisi od njegovih urođenih svojstava i tehničkog pravilnika date kategorije. Ako i kada se karakteristike auta i prohtevi klase poklope, dobija se nepobediva sprava (primer „lanča delta“ grupe A u reliju), a kad marketing želi da pogura vozilo koje se ne uklapa u zahteve takmičenja, dobija se slučaj „pežo 307“, takođe u reliju.
U sadašnjoj (TC1) epohi u svetskom turingu, u dobu aerodinamike, važi aksiom: za trke su limuzine bolje od hečbeka. Razlike u brzini, na štetu „zasečene karoserije“, počinju da se ističu u zoni preko 160 km/h, a uzrokuje ih sve veća i veća turbulencija. Ovu manu hečbek donekle nadoknađuje spretnošću na vijugavijim stazama i u krivinama, i to ako mu je međuosovinsko rastojanje kraće nego kod konkurentskog limuzinskog modela.
U svojoj gami Volvo danas ima dva modela koji mogu biti prikladni za WTCC: V40 i S60. Status trkača donedavno je imao C30, a otkad je 2013. prestao da se proizvodi, tu ulogu isključivo nosi S60, akter oba aktuelna zvanična programa kuće.
S60 je prisutan na stazama Australijske V8 serije, a u Skandinavskom šampionatu turing automobila njegova silueta postavljena je na francusku šasiju „solucija-F“ i motor iz Reno-Nisan alijanse. Ta tehnika nema veze s Volvoom, ali je STCC propisi diktiraju, pa auto nosi oznaku S60. Uspesi zvaničnog trkačkog tima kuće, Volvo Polstar rejsinga, u ovom prvenstvu objašnjavaju se najvećim budžetom i mogućnošu ekipe da izradi aerodinamički najefikasniju imitaciju karoserije, koristeći fabrički vazdušni tunel. STCC je takmičenje silueta i nije isključeno da Polstar u tome ne vidi poseban izazov, te da i sam kod nadležnih u upravi lobira za prelazak u kategoriju u kojoj bi se trkao sa pravim „volvoom“.
Koje bi bile prednosti S60 za WTCC ulogu? On je troprostorna limuzina, širok je toliko da ga je za TC1 specifikacije potrebno minimalno razvući, a što se manje proširuje karbonskim dodacima, auto je upravljiviji i aerodinamički zdraviji. S60 je već ustanovljen kao globalni takmičarski model, marketinški samo treba nastaviti sa izgradnjom takve slike, doduše u novom okruženju. Proizvodi se i u Kini, a ta činjenica može biti od značaja u Svetskom šampionatu turing automobila kakav je danas.
Sistemska „mana“ bilo kog sadašnjeg Volvoovog WTCC programa jeste činjenica da švedski brend ima premijum status, a otkako je BMW van igre, u Svetskom prvenstvu više nema nikoga na toj tržišnoj poziciji. Većina rivala nudi budžetske modele („sitroen“, „ševrolet“, „lada“), samo „sivik“ nije budžetski auto, ali Hondin premijum brend ionako je Akura. U ovom trenutku „honda sivik“ je najskuplji (putnički) auto čiji se TC1 parnjak takmiči u WTCC-u i pitanje je da li se nastupom u Svetskom turing šampionatu, kao jedini premijum brend, Volvo obraća pravoj publici.
Specifičan problem predstavlja starost modela: sadašnja, druga generacija S60 prodaje se od 2010. godine i već je doživela jedan fejslift. Ako Volvo uđe u WTCC u završnici 2015, a prva puna sezona bude 2016, auto će dotle već biti u sedmoj godini života.
Najzad, S60 je upadljivo krupniji od svih aktuelnih TC1 automobila: po svim dimenzijama nadmašuje „kruz“, čak dvadeset centimetara je duži od „C-elizea“, dok mu je međuosovinsko rastojanje nekih desetak centimetara veće nego kod oba ova auta. WTCC sprava mora da bude i spretna, uz to, veličina znači i težinu i dodatni posao da se S60 olakša, samim tim manji je manevarski prostor s balastom.
Drugi potencijalni WTCC učesnik u aktuelnoj Volvoovoj gami mogao bi biti V40. Dosad se nijednom nije pojavio kao fabrički trkač, ali postoje privatni poduhvati i takmičarske kampanje. Jednu veoma zanimljivu sprovodi nemački tjuner Volvoa Hajko sportiv, koji se bavi „dugoprugaškim“ trkanjem u VLN seriji na stazi Nirburgring Nordšlajfe. Njihov auto je, doduše, dizelaš, jer se Nemci već godinama trude da se istaknu zelenijim, alternativnim i nestandardnim gorivima.
V40 se dimenzijama uklapa u sadašnju WTCC scenu, možda je zato podesniji za pretpostavljeni zadatak. Ovaj premijum kompakt kao hečbek ima „urođenu karoserijsku manu“, uz to, ako je važno, kupci u Kini više vole limuzine.
V40 je i mlađi od S60: predstavljen je početkom, a prodaje se od sredine 2012. Ipak, i njemu sledi smena generacija, najavljena za 2016. Zanimljiva koincidencija – to je baš ona godina koja se označava kao prva u celosezonskom WTCC programu švedske kuće. Smisao druge generacije biće u izmeni platforme, ne samo u restajlingu.
Sadašnji V40 izrađen je na platformi Ford C1 (kao i „ford fokus“ i „volvo С30“), a budućnost donosi raskid sa Fordovim nasleđem. Volvo pokušava da sve svoje modele prebaci na sopstvene platforme, a prvi u nizu treba da bude upravo novi V40. WTCC nastup na toj novoj platformi bio bi doprinos marketinškoj ofanzivi dolazećeg modela, uz mogućnost da se on na pisti nađe pre nego u prodajnim salonima (što očekuje „ladu vestu“).
Šveđani najavljuju i novi sedan S40, pa i model koji će naslediti C30. Svi oni treba da dele tu novu platformu sa V40, ali na njih će se čekati daleko duže i to se ne podudara s najavljenom namerom proizvođača da se priključi Svetskom šampionatu već 2015, pa ni 2016.
Zato bi izbor ipak morao da bude između novog V40 i „starog“ S60, a mi ćemo se na kraju ovog teksta usuditi da pretpostavimo da V40, zbog svega navedenog, ima prednost.
Takmičarski „volvo V40“ dizel čije fotografije ilustruju ovaj tekst izradio je, razvio i za trkanje pripremio Hajko sportiv, a o ovoj zanimljivoj nemačkoj postavi pisaćemo u nekom od narednih članaka.