WTCC vozači rekli su o Marakešu…

Ulična staza Mulaj El Hasan ovog vikenda je domaćin druge runde Svetskog prvenstva turing automobila. Šesti put WTCC nastupa u severnoj Africi, na pisti koju vozači smatraju izuzetno teškom i komplikovanom.

Osim trkača sa kraćim WTCC stažom, u šampionatu gotovo nema takmičara koji bar jednom nije iskusio kako izgleda bliski susret sa betonskim zidovima u Marakešu i koji neki dobar rezultat, pa čak i pobedu, nije upario sa razočaranjem zbog slupanog automobila i forsiranog odustajanja.

O teškoćama koje prate takmičenja na jedinoj afričkoj WTCC rundi govorili su Mehdi Benani, Norbert Mihelis, Rikard Rajdel, Gabrijele Tarkvini i Dušan Borković.

Lokalno znanje važi za najbolje, zato prvo prenosimo Benanijevo mišljenje. On je 2009. godine na ulicama Marakeša otvorio WTCC poglavlje svoje karijere, istog onog vikenda kada je Svetski šampionat prvi put došao u Maroko.

„Veoma je teško, jer ne sme da se napravi nijedna greška”, kazao je vozač „C-elizea“ ekipe Sebastijan Leb rejsing, kome je marokanska WTCC runda tradicionalno vrhunac sezone. „Nije kao u Argentini, gde sam posle greške u kvalfikacijama sleteo u šljunak. U Marakešu je druga priča – ako pogrešite, idete direktno u zid i možete mnogo da oštetite automobil. Ne samo što je teško, već je i izazov da vozite maksimalno agresivno ali da održite auto na stazi.“

Mada bi se očekivalo da Benani u Maroku ima bilans proporcionalan njegovom nadahnuću i ambicijama na domaćem terenu, rezultati govore suprotno: najbolja pozicija bila mu je 7. do koje je 2014. došao vozeći „hondu sivik“.

Ni Norbert Mihelis dosad nije dobacio dalje od sedmog mesta na stazi Mulaj El Hasan, a taj rezultat zabeležio je još 2010, kada je prvi put vozio u Maroku. Aktuelni lider Jokohama trofeja nije obeshrabren dosadašnjim skorom i najavljuje da će i ovog puta pokušati da pruži maksimum.

„Generalno, mnogo mi se dopadaju ulične staze, naročito otud što je moja prva WTCC pobeda bila u Makauu i uvek sam bio samouveren kada je trebalo voziti blizu zidova“, rekao je trkač Zenge motorsporta. „Ali, ja iz nekog razloga u Marakešu nisam postigao nijedan dobar rezultat i, ako se osvrnem unazad, Marakeš mi je gotovo svake godine bio najgori trkački vikend. Pokušaću to da promenim.“

Norbi je pokušao da objasni zašto u Maroku nema uspeha: „Uglavnom je to stvar sreće, pogotovu kada imate dvadeset automobila koji posle starta iz mesta pojure ka prvoj krivini. Svako želi da pretekne onog drugog, uvek ima češanja i sličnih stvari i vrlo je teško proceniti da li je toga previše ili tačno koliko treba. Morate rizikovati, ali u toku trke morate dva puta da razmislite želite li da pretičete ili ne. Pokušaću da procenjujem te situacije i da donosim dobre odluke.“

Žestoka vrućina dočekala je WTCC karavan na stazi Terme Rio Ondo. Visoke temperature mogle bi da budu faktor i na jedinoj afričkoj rundi Svetskog šampionata turing automobila. Ta mogućnost ne brine Rikarda Rajdela, jer smatra da je, zahvaljujući rigoroznom programu vežbi i treninga, fizički dobro pripremljen za ekstremne uslove.

„Vrućina je u Argentini bila neverovatna, temperatura u kokpitu prelazila je 70 stepeni i tamošnje dve trke bile su najnapornije koje sam ikada vozio“, podsetio je Šveđanin, koji je na Termama za volanom „sivika“ ekipe Nika internacional došao do prvih poena po povratku u Svetski šampionat. „Međutim, tu su mi dobro došle sve vežbe koje sam ove zime izvodio. Treniram od četiri do sedam puta nedeljno, držim se u dobroj formi i tu ne bi trebalo da bude problema.“

Rajdel je u Marakešu vozio samo 2009. godine i nije zabeležio plasman. Odustao je u trci 1, a u trci 2 nije ni startovao.

Najkraći komentar o stazi Mulaj El Hasan dao je bivši WTCC šampion, vozač Kastrol Honde, Gabrijele Tarkvini: „Marakeš je ulična staza s visokim ivičnjacima i ishod tamošnjih trka je skoro lutrija.“

Tarkvini je u Maroku bio prilično uspešan: osvojio je trku 1 2010. godine i zabeležio je po jedno drugo mesto u 2009. i 2013. Prošle sezone, međutim, njegov nastup u Maroku trajao je kratko. Na treningu ga je direktno u vrata i B stub udario zemljak Đani Morbideli. Gabrijev „sivik“ bio je toliko oštećen da u ostatku zbivanja tog takmičarskog vikenda nije ni učestvovao.

Italijanski veteran imao je sreće što je u incidentu ostao nepovređen, a havarija automobila poremetila je šire godišnje planove ekipe i prouzrokovala je velika pomeranja u celom programu Honde i J.A.S-a. Za nastavak takmičenja u Francukoj namenska test šasija je po nuždi prepakovana u trkačku, a na novu test šasiju čekalo se do polovine sezone.

Srpski trkač Dušan Borković zauvek će pamtiti Marakeš, mesto svog WTCC debija. Ne samo zato što se tu prvi put obreo u svetskoj eliti, već i zbog svojih kvalifikacionih performansi. Dok su pojedini suparnici na trkačkoj premijeri TC1 tehnike nastupili bojažljivo, Pančevac nije taktizirao i ušao je u najbržih pet, što je njegov najbolji kvalifikacioni rezultat cele 2014. godine. A osvojeno šesto mesto u trci 1 ostalo je njegov najviši plasman sezone sve do Suzuke i tamošnjeg izlaska na podijum.

„U Maroku sam prošle godine pokazao možda i najbolje performanse“, prisetio se Borković. „U Q2 sam imao četvrto vreme, a u Q3 su me diskvalifikovali jer me je tim prerano pustio na stazu. Svejedno, znam da tu mogu da budem dobar, jer je to staza na kojoj treba srca, vozi se između zidova i jako je opasno. Mala greška i – u zidu ste. Nije nimalo naivno, bukvalno se vozi kao kroz tunel sa 250-260 km/h, a ogromni su ivičnjaci, u njih se udara sa preko 180 km/h i tu automobil leti.“