Naš portal već pet godina izveštava o svemu što se tiče turing trka i svako od nas ko na tom projektu radi je pre svega zaljubljenik u auto-sport.
Mi smo mala ekipa, različitih godišta, ubeđenja i opredeljenja, ali se trudimo da budemo objektivni i da se naši lični stavovi ne provlače kroz tekstove koje pišemo.
Kraj godine je vreme kad se svode računi, a mi smo rešili da sa vama podelimo upravo naše lične stavove, kroz nekoliko kategorija izbora za naj od naj u Svetskom kupu turing automobila.
Ja sam Jelena-Katarina Mitrović, vatreni sam navijač Gordona Šedena, obožavam Jana Erlahera, a majdraži deo godine mi je kad se sretnem sa Tijagom Monteirom u Budimpešti. Stefana Kominija volim kao da mi je mlađi brat, a Luka Engstler mi je kao sin kakvog sam htela, da liči na mene i da se trka. Posebno se radujem uspesima Nilsa Langefelda. Volela bih da mogu više da pomognem trkačima iz regiona. Životna misija mi je popularizacija auto-sporta. WTCR mi je omiljena trkačka kategorija, a glasala sam ovako:
Vozač godine 2018: Ivan Miler
Da je sistem bodovanja bio pravedniji, četvorostruki prvak sveta bi bio i prvi WTCR šampion. Iako je napravio sopstveni tim kako bi zajedno sa Tedom Bjerkom razvijao novi auto za Cijan rejsing, iako je sve u ekipi bilo podređeno upravo Bjerku, njegovo umeće i brzina doveli su ga u poziciju da se do zadnje trke zadnjeg trkačkog vikenda bori za naslov. U 90 odsto slučajeva kad nije osvajao bodove krivica nije bila njegova. Ono što mi je posebno drago je što mu se vratio osmeh na lice posle tmurnih godina u Sitroenu i što ćemo ga gledati i 2019. godine.
Tim 2018: Minih motorsport
Hrabar izbor Renea Miniha da u svoje redove dovede jednom veoma mladog momka Jana Erlahera i jednu usijanu glavu Estebana Gerijerija nije se stoprocentno isplatila. Kao ekipi je škripao izbor trećeg vozača. Nemotivisani Džejms Tompson nije bio ni pola od onog trkača kakvog ga pamtimo. Njegov ugovor bio vezan samo za evropske runde, pa je izbor zamene za azijsku turneju bio tek puka proba. Erlaher je sjajno krenuo, pa stao, a Gerijeri je na kraju icedio poslednje atome snage iz sebe i sezonu završio kao bronzani. Nadam se da će Rene Minih ostati u WTCR i 2019, jer se njegova strast prema automobilizmu graniči sa ludilom.
Trka godine 2018: Makau
Trkanje na ulicama Makaua uvek je uzbudljivo i nepredvidivo. Ne bih da budem zlurada, ali me je obradovalo što Rob Haf nije uspeo da dominira i napravi ovaj poseban praznik trkanja dosadnim. Bez mnogo udesa i prekida, nije mi bilo žao što sam ustajala usred noći da odgledam uzbudljivu završnicu prve WTCR sezone.
Najvažniji trenutak 2018: Pobeda Gordona Šedena na Vuhanu
Veoma cenim Šedena i ne mogu a da (ponovo) ne pomenem da je on jedini WTCR učesnik koji u 2018. nije ranije vozio ni na jednoj jedinoj stazi koja je bila u kalendaru. U početku je bilo očigledno da njegov “audi RS3 LMS” ima neki problem. Kad je na polovini sezone taj problem otklonjen, bivao je sve bolji i bolji, a to je krunisano pobedom na Vuhanu. Mislim da je i više puta pokazao majstorske manevre, a nije manjkalo ni agresivnosti, svojstvene trkačima sa Ostrva. Imam velika očekivanja od njega 2019.
Najlepši manevar 2018: Jan Erlaher u Makauu
Ne znam da li je zanat učio ili ga krao od ujke Ivana Milera, ali ono što je Erlaher učinio u Makauu u rangu je najboljih turing trkača. Kad ga je Pepe Oriola udario i okrenuo na krivini Lisabon, on je uspeo da iskontroliše auto, vrati se na pravac i odmah zatim pretekne Mihelisa i Vernea. Verujem da je pomoglo i trkanje na ledu. Naravno sa ujakom.
Ruki godine: Benžamin Lesen
Lesen je u WTCR stigao u poslednji čas kao zamena za Tijaga Monteira. Kako sam lično čula, on je u tom trenutku imao najstabilniji budžet i tako je seo u “sivik” ekipe Butsen Žinion. U tom trenutku se nije znalo kad će se i da li će se Monteiro vratiti na stazu, a Belgijanac je dobio ugovor samo za evropske runde. Na početku se činilo da je tek još jedan klinac kome je novac kupio sedište u WTCR, a onda je na Nirburgringu uspeo da uđe u Q3 za trku 2 i 3. Da je odvezao sezonu do kraja, sigurna sam da bi bio najbolje rangirani ruki.
Heroj godine 2018: Tijago Monteiro
Posle 415 dana od horor udesa u Barseloni, Monteiro se oporavio dovoljno da se vrati na stazu. Nažalost, zabrana trkanja u Makauu govori da oporavak nije bio potpun, ali se nadam da ćemo ga gledati 2019. u WTCR. Scena kad svi vozači prave špalir od automobila i propuštaju ga da prvi izađe na stazu Suzuka i aplaudiraju mu, nešto je najemotivnije što sam videla u životu. On je moj heroj ne samo 2018. nego uopšte.