Jap van Lagen je “univerzalni vojnik” koji svoje trkačke uloge može dobro da odigra u različitim kategorijama.
Holanđanin je “na svom terenu” i u turing svetu, u GT trkama, i u Porše superkupu, u kojem ove sezone ima celosezonski angažman. U 2017. je na dva vikenda vozio Leopardov “golf” u TCR Internacionalnoj seriji, gostovao je i u prvenstvu Nemačke, a 2018. smo ga viđali na sceni TCR Evropa za volanom “audija”.
Razgovor s 41-godišnjim automobilistom otvorili smo temom njegovog brzog snalaženja u kokpitima modela krajnje različitih osobina i prohteva.
Brzo privikavanje na prilično raznovrsnu trkačku tehniku tebi po svemu sudeći ne pričinjava naročit problem?
– Sve su to trkački automobili s volanom i gasom. Meni je to u redu, bilo da je vuča prednja ili zadnja. Naravno, to je potpuno različito, ali ja sam takođe i instruktor trkačke vožnje, u tom poslu provodim više od sto dana godišnje. Spreman sam da uskočim u sve što ima četiri točka. Lako mi je da pređem iz turing automobila u “porše” ili nešto treće. Na Nirburgringu sam obučavao ljude u “renou klio”, izvezao nekoliko krugova i odmah posle sam ušao u “porše” vozio dalje. To mi prija.
U WTCC si ušao sa Ladom i vozio si njihove S2000 modele “110” i “prioru” tokom 2008. i 2009. Šest godina kasnije, trkao si se za njih za volanom TC1 “veste”. Kako ti je izgledala ekipa u početnoj, a kako u završnoj fazi WTCC projekta?
– Ekipa je bila ista, gotovo svi ljudi bili su isti, ali nivo automobila je naravno bio potpuno drugačiji 2015. nego u tih prvih nekoliko godina. Oni su ušli u WTCC bez ikakvog iskustva, pre toga su vozili relije i to je bilo sve. Bili su jako neiskusni, a nivo automobila je, moram reći, bio vrlo loš. Ali, uvek je lepo kad zajedno poboljšate auto. Uvek smo se borili za poslednjih nekoliko pozicija, a maksimalna brzina automobila bila je 10 do 20 km/h niža nego kod drugih fabričkih timova. Ali, kad su se vratili 2015, auto je bio OK, mogao sam da se borim za poene, a pri kraju sezone mogli smo da se borimo i za pobede. Ali, auto još nije bio dovoljno konkurentan da bi osvojio šampionat.
Vozio si tri generacije tehnike u na najvišem globalnom turing nivou. Kako bi uporedio S2000, TC1 i TCR epohe?
– WTCC je bio lep šampionat, ali je na kraju postao preskup za većinu timova. Mislim da je prelazak na TCR automobile bio baš dobar. Jer, sad imamo više fabričkih timova, više je marki automobila, nivo je vrlo dobar, veoma visok. Lepo je što ima toliko različitih automobila i što različiti automobili mogu da osvajaju trke. A to je bolje nego pre u WTCC-u. Jer, prvo je tamo nekoliko godina vladao “ševrolet” a sve se završilo se sa nekoliko godina dominacije “sitroena”, oni su bili toliko bolji od drugih. Zaista mi se dopada TCR kakav je u ovom trenutku.
Kakvi su ti utisci o “audiju RS 3 LMS”?
– Vozio sam nekoliko trka u “audiju”, ali vozio sam i “seat”. “Seat”, “golf” i “audi” nisu mnogo različiti, unutra su potpuno isti, i međuosovinsko rastojanje je isto. S “audijem” sam postigao neke dobre rezultate, aeropotisak “audija” je malo bolji nego kod druga dva modela. Ja sam uživao, rezultati su bili dobri, a to je važno!
Svi pričaju o TCR balansu performansi. Kakvo je tvoje mišljenje o njemu?
– Ne znam, jer sam u ovom trenutku više usredsređen na Porše superkup. To zavisi i koji je vozač u automobilu. Isto je i u GT kategoriji. Balans performansi pravi najveću razliku – manji prečnik restriktora ili malo manja težina u automobilu znače mnogo! Ne pratim pomno TCR BoP u ovom trenutku, jer ja tu izvodim samo gostujuće startove. Preuzmem auto onakav kakav je, moram da ga vozim i dam sve od sebe, da izvučem maksimum i pokušam da postignem najbolji rezultat tog vikenda. Ako auto nema dobar balans performansi, ja tu ništa ne mogu da promenim.
Instruktor si trkačke vožnje. Kaži nam nešto više o tome.
– To je moja kompanija. Postao sam trener 2004. ili 2005. i imao sam puno zahteva ljudi s kojima sam radio da ih treniram individualno, da treniram samo njih. S tim sam počeo 2005. To je sad veliki posao, godišnje ga radim više od 100 dana širom sveta i ima sve više posla. Mora biti da radim nešto dobro. (smeh)
Postoje li planovi za još TCR nastupa?
– Pitali su me da vozim TCR Evropa na Asenu, ali sam za taj vikend imao zakazane instruktaže i nije se moglo. Ako postoji dobra ponuda, naravno da ću učestvovati. Zaista mi se dopada TCR – ako imam vremena, voziću ga.
Ti si veteran Porše superkupa. Ljudi obično kažu da je auto vrlo specifičan za vožnju. Po čemu tačno?
– Specifična je težina pozadi, tamo je motor. Teško je kod promene težišta, takođe i na kočenju bez ABS-a. Potrebno vam je iskustvo da biste prošli dobro u Porše superkupu. Vozio sam ga 2007, 2008. i 2010. Ovo mi je posle 2010. prva kompletna sezona. Ali, puno sam instruktaža izveo u “porše” automobilima. Znam kako da se snađem s ovim autom, mogu da budem vrlo konkurentan. Sezonu sam dobro započeo, poslednjih nekoliko vikenda nisam imao puno sreće, ali mislim da ću imati još dobrih rezultata u 2018.
Šta su ti dalje ambicije?
– Voleo bih da i dogodine ostanem u Porše superkupu i voleo bih da vozim više 24-časovnih trka. Ali, ove godine je bilo preklapanja i za 24 sata Nirburgringa i za 24 sata Spa. Imam ponude nekolicine svojih klijenata iz trkačke škole da vozim 24-časovne trke zajedno s njima. Oni bi pokrili troškove, a ja bih i zaradio. Voleo bih da vozim i GT, ali u GT trkama uvek se suočavate s balansom performansi. On i može da se izdrži, ako vozite za fabrički tim i plaćeni ste za to – uradite posao i odete kući. Ali, ako vozite u privatnom timu, pa još i sa vozačima slabijeg kvaliteta u postavi, onda ste osuđeni na to da se borite za mesta od dvadesetog do četrdesetog, a mene to baš i ne privlači.
Izbor 24-časovnih trka je danas veći nego ranije. Možete da vozite i, recimo Kreventik 24H seriju. Istina, pobede u njoj vas neće daleko odvesti, neće vam izvaditi ulaznicu za nešto dalje i više. Generalno, voleo bih da vozim Porše kup i pokažem svoju brzinu, a da vozim i 24-časovne trke, i da bih zaradio novac i iz zadovoljstva. Sve u svemu, zadovoljan sam svojim životom kakav je sada, a ako Lada želi da izađe na međunarodnu scenu s “vestom TCR”, i ako sam im potreban, znaju gde mogu da me pronađu. (smeh)