Dva tehnička noviteta na DTM automobilima za 2020. godinu prikazana su tokom zvaničnog predsezonskog testa na Nirburgringu.
Prvi se tiče sigurnosti, primećen je u ponedeljak na “BMW-u” Tima Gloka (vozio je Marko Vitman) i “audiju” Majka Rokenfelera (pilotirao Rene Rast) i prikazuje ga naslovna fotografija.
U pitanju je poprilično masivno dodatno karbonsko ojačanje nosača zadnjeg krila nazvano HYLO – akronim potiče od engleskog izraza “High Yaw Lift-Off”, što označava povećanje ugla u odnosu na Z (vertikalnu) osu automobila.
Zadatak je ovog elementa da spreči uzletanje vozila prilikom njegovog okretanja, u udesima ili sletanjima pri velikoj brzini. Tada HYLO treba da primiri auto i posluži kao “veslo”.
Opisani držač zadnjeg krila ojačanog profila i veće površine razvio je i propisao DTM organizator. Instalira se kao dodatak već postojećoj nosećoj konstrukciji krila i biće primenjen na svim automobilima u dolazećoj sezoni.
Kao podsticaj za razvoj HYLO uređaja poslužio je prošlogodišnji udes Pjetra Fitipaldija na Brends Heču. Brazilac se u kvalifikacijama okrenuo na brzoj prvoj krivini, uzleteo i preleteo šljunčanu zonu, te zadnjim delom automobila udario u zaštitnu ogradu od guma. Kako je njegov “audi” bio u letu, šljunak nije ni mogao da ga uspori.
Ovaj slučaj su analizirali i odgovarajuće savete dali stručnjaci iz Naskara. Automobili te serije razvijaju velike brzine, a raspolažu malim aerodinamičkim potiskom i situacije slične Fitipaldijevoj im se češće dešavaju.
Drugi novitet nalazi se na zadnjem donjem levom i desnom uglu DTM automobila i po prirodi stvari je manje vidljiv.
Reč je o takozvanoj “kutiji za cipele”, standardizovanom elementu dosad izrađivanom od karbonskih, a ubuduće od novog kompozitnog materijala – prirodnih vlakana. U njihovoj proizvodnji koriste se niže temperature, što smanjuje CO2 emisije.
Pogodnosti nisu samo ekološke. Prema tvrdnji organizatora, ovaj materijal obezbeđuje veću krutost komponente i otporniji je na cepanje, a kako se nalazi na pozicijama prirodno izloženim habanju, u slučaju njihovog oštećenja manja je verovatnoća od rasipanja potencijalno opasnih karbonskih otpadaka po pisti.
Dodatno, standardizovani delovi uvedeni radi smanjenja troškova ostaju krupna tema u DTM-u. Prošle godine su korišćene neke standardizovane komponente projektovane u doba V8 motora i one su morale da podnose pojačane vibracije turboprehranjivanih agregata. Zato su pojedine od njih ojačane preko zime, što će povećati pouzdanost vozila.
Za 2020. je pravilnikom dozvoljen manji broj određenih standardizovanih delova, od kojih su najvažniji kvačila, kočni diskovi i kočne pločice na zadnjoj osovini.
DTM nema zadati klirens automobila, već za kontrolu odstojanja od tla koristi rešenje kao i Formula 1 – drvenu dasku propisanjih dimenzija, pričvršćenu za pod. Dosad broj tih dasaka u toku sezone nije bio ograničen, ali sada, navodi Motorsport Magazin, organizator namerava da dozvoli upotrebu petnaest za celu godinu.
Računa se da će timovi zbog toga morati da povećaju klirens automobila kako bi izbegli habanje daske. To će smanjiti aerodinamički potisak, ali će povećati krajnju brzinu, pa o novom propisu i pomenutom ograničenju donosioci DTM odluka tek treba da se konačno izjasne.