Čak 78 vozača je pobeđivalo u DTM trkama otkad je takmičenje počelo 1984, a zvanični sajt šampionata napravio je listu 10 najboljih pilota u istoriji serije, s brojem osvojenih trka kao jedinim kriterijumom.
10: Marko Vitman
Nemac je proleteo kroz Formulu BMW i Formula 3 Evroseriju čime je zaslužio mesto BMW test vozača 2012. Sledeće godine je već postao fabrički vozač, a “procvetao” je 2014, kada je trijumfovao u prvoj trci sezone i nakon toga dominirao cele godine, u kojoj se domogao još tri pobede i osvojio DTM titulu. Tokom 2016, glavni rival na putu do druge titule bio mu je vozač Audija Edoardo Mortara. Vitmanova najveća prednost je njegova trkačka sposobnost – može precizno da se probije sa začelja jednako lako kao i da održava prednost sa prve pozicije. Tokom DTM karijere, Vitman je pobedio 15 puta, uz 33 podijuma i 14 pol-pozicija.
9: Bruno Spengler
Kanadski pilot je stigao u DTM sa AMG Mercedesom 2005, a već sledeće godine je došao do prve pobede u karijeri na Norisringu, stazi na kojoj se tokom karijere na najvišem stepeniku pobedničkog postolja našao još četiri puta. Ako su prvi Spenglerovi koraci izvedeni sa Mercedesom, slava mu je stigla u BMW-u, i igrao je ključnu ulogu na putu marke iz Minhena do titule nakon njenog povratka u šampionat 2012. Na kraju prošle godine njegova saradnja sa BMW-om u DTM-u se završila i Spengler je upućen u IMSA seriju u Severnoj Americi. Pored 16 pobeda i jedne šampionske titule, Kanađanin se 51 put peo na podijum i 18 puta startovao sa pol-pozicije tokom svoje DTM karijere.
8: Rene Rast
Iako je osvajao titule u monomarka i GT šampionatima, činilo se da Rene Rast neće postati DTM vozač – dok nije dobio poziv da zameni Audijevog Adrijena Tambea na Zandvortu 2016. U svojoj prvoj kompletnoj DTM sezoni, osvojio je titulu, drugi naslov mu je izmakao 2018. u borbi sa Britancem Garijem Pafetom, a prošle sezone je ponovo postao šampion za Audi nakon dominantnih vožnji tokom cele sezone. Iako je započeo manje od 60 trka, njegova brzina u kvalifikacijama tokom 2019. mu je donela 35 bonus poena, i na dobrom je putu da ponovi rezultate neke od najvećih zvezda nemačke premijum turing serije. Uz 17 pobeda i 27 plasmana na pobedničkom postolju, Rast je 13 puta startovao sa pol-pozicije.
7: Džejmi Grin
Britanac je jedan od mnogih asova F3 Evroserije koji su iz jednoseda prešli u DTM. Nakon što je pobeđivao ni manje ni više već Luisa Hamiltona, Nika Rozberga i Roberta Kubicu u Formuli 3 tokom 2004, debitovao je u turing kategoriji sa AMG Mercedesom 2006. Godinu dana kasnije, domogao se prve od osam pobeda za Mercedes pre nego što je 2013. prešao u redove Audija kako bi pomogao brendu iz Ingolštata na njegovom DTM putu. Dugogodišnji DTM takmičar, on je stigao do pol-pozicije u 500. trci serije voženoj na Lauzicringu prošle sezone. Grin se odlično slaže sa svojim timskim kolegom Rastom. Sa 17 pobeda, 41 podijumom i 15 pol-pozicija, Grin je jedini vozač na ovoj listi koji nije osvojio DTM titulu.
6: Nikola Larini
DTM karijera italijanskog pilota je potpuno povezana sa Alfa Romeom, sa kojim se domogao svih svojih uspeha. Pobedio je u 18 trka i dominirao tokom 1993. u čuvenom crvenom automobilu “155 V6 Ti”. Nakon što je pobedio u italijanskom turing šampionatu 1992, bilo je potpuno logično da on predvodi brend u DTM-u, gde je, iznenadivši mnoge, italijanski proizvođač uništio konkurenciju. Njegovih 11 pobeda te godine je i dalje rekord za najviše trijumfa u DTM sezoni. Iz ukupno 91 započete trke, Larini se 36 puta peo na pobedničko postolje a devet puta je startovao sa vodeće pozicije.
5: Kurt Tim
Osvojvši titulu 1984. godine u nemačkoj Formuli 3, Danac se okrenuo tada novom DTM šampionatu, gde je prvi put pobedio na Zolderu 1986. za volanom “rovera”. Titulu su mu doneli stalnost rezultata, kao i pobede na aerodromu Vunstorf i na Nirburgringu. Nakon kratkih angažmana u privatničkim Alfa Romeo i BMW timovima, Tim se priključio fabričkom Mercedesu 1988, gde je ostao do 1996. Tokom DTM karijere, Danac je započeo 221 trku, od kojih je 19 završio na prvoj poziciji, 47 puta se peo na podijum i 16 puta je startovao sa pol-pozicije.
4: Gari Pafet
Pafetovi rani uspesi u jednosedima su ga označili kao vozača na kojeg treba obratiti pažnju – ali zakasneli ulazak u prateću seriju Formule 1, Formulu 3000 nije pomogao njegovim gran pri ambicijama. Promenom kategorije, ubrzo je postao vrhunski DTM pilot, iako je svoju turing karijeru zapoečo u godinu dana staroj mašineriji. U sezoni 2005, osvojio je prvu od svoje dve šampionske titule i sa jednim okom i dalje uperenim ka Formuli 1, naredne sezone je postao test vozač Meklarena. Povratak u DTM je doneo još uspeha: Pafet je vozio je senzacionalno na putu ka osvajanju titule 2018, gde je izašao kao pobednik u tromeču sa Reneom Rastom i Polom Di Restom. Englez je tako doneo novo slavlje Mercedesu, koji je nakon te sezone napustio DTM. Iz 186 startova, Pafet je 23 puta pobedio, 48 puta se peo na pobedničko postolje i 17 puta započeo trku sa pol-pozicije.
3: Matijas Ekstrem
Sin uspešnog relikros vozača, Matijas Ekstrem nikada nije pokazao interesovanje za trke jednoseda, već je oduvek želeo da se trka u turing kategoriji. Mladi Šveđanin je dokazao da brzo uči, priključivši se ekipi Abt sportslajn 2001. godine, a prva pobeda je stigla godinu dana kasnije. Kada je Abt 2004. dobio status fabričke ekipe Ekstrem je osvojio svoju prvu titulu. Druga je stigla 2007, pre nego što se povukao iz šampionata 2018. Svestranost je pokazao kada je pred kraj DTM karijere bio angažovan i u relikrosu, gde je u Svetskom šampionatu osvojio titulu 2016. Uz svoje ime, Ekstrem je prišio 23 DTM pobede, 77 podijuma i 21 pol-poziciju.
2: Klaus Ludvig
Nemački veteran je tokom 70-ih i ranih 80-ih godina već smatran zvezdom Nemačkog trkačkog šampionata (DRM), koji se smatra predhodnikom DTM-a. Za njega je prirodan korak bio da se priključi novoj trkačkoj seriji, u kojoj je do prve pobede došao na Zolderu 1985. godine. Tri godine kasnije, vozio je turbo pogonjenu “ford sijeru” na putu do svoje prve titule, a zatim postao vozač Mercedesa, kome je ostao lojalan narednih šest godina, i osvojio još dve titule 1992. i 1994. Njegov sledeći potez je šokirao svet automobilizma, kada je prešao u Opel, gde je nastavio da pobeđuje i jedini je vozač na ovoj listi koji je pobeđivao za tri različita proizvođača. Kada je DTM ponovo pokrenut 2000. godine, Ludvig je i dalje bio prisutan, ponovo sa Mercedesom i impresivno je da je pobedio još dva puta u svojoj poslednjoj sezoni kada je imao 50 godina! Kada se podvuče crta DTM karijere ‘kralja’ Ludviga, pobedio je 37 puta, popeo se na podijum 80 puta i 17 puta je startovao sa pol-pozicije.
1: Bernd Šnajder (naslovna fotografija)
“Gospodin DTM” i čovek koji je sinonim za seriju. I u ranim fazama svoje karijere kombinovao je Formulu 3 i Formulu 1 sa ulogom mladog DTM vozača Forda. Međutim, tek nakon što se 1992. pridružio Mercedesu počeo je da postiže uspehe koji su mu definisali karijeru. Dominirao je 1995. na putu ka titulama u DTM-u i paralelno u Internacionalnoj turing seriji (ITC). Potpuno posvećen, zakleo se da će osvojiti titulu kada je DTM ponovo krenuo 2000. godine. To mu je i pošlo za rukom kada je postao prvi vozač sa uzastopnim titulama – njemu su to bile druga i treća. Četvrti i peti naslov stigli su 2003. i 2006, pre najave povlačenja 2008. Šnajder je bio aktivan u mnogim DTM generacijama. U svojim mladim danima borio se sa Ludvigom, u ranim 90-im godinama suparnici su mu bili Dario Frankiti i Jan Magnusen, a u “novom” DTM-u vodio je bitke s mladim zvezdama kao što su Pafet, Grin i Spengler. Šnajder je ispisao stranice istorije i ostaje najveći šampion sa 43 pobede, 104 podijuma i 29 pol-pozicija iz 236 startova.