Posle 2014. godine provedene u Svetskom turing prvenstvu i trijumfalne povratničke kampanje u ETC kupu 2015, srpski automobilista Dušan Borković odlučio je da se okuša u TCR Internacionalnoj seriji. On će voziti “seat leon rejser” za mađarsku ekipu B3 rejsing, sa kojom je u ETCC-u veoma uspešno sarađivao.
Pred početak sezone, Borković je upriličio tradicionalno druženje sa novinarima i sa nama je podelio svoja nadanja i želje, a osvrnuo se i na svoj najnoviji angažman – kandidaturu za poslanika ispred Srpske napredne stranke na predstojećim izborima.
Tvoj ovogodišnji “seat” je potpuno nov i različit od onog s kojim si trijumfovao u ETC kupu. Šta je sve drugačije na automobilu i kako se to odražava na tvoju vožnju?
– Dosta stvari je drugačije. Prvo, raspored masa nije isti, jer je menjač potpuno drugačiji. Prošle godine se koristio DSG, takoreći standardni menjač iz “seata”, ali su za ovu godinu odlučili da unaprede auto, da bude više trkački, pa smo dobili sekvencijalni prenos. Pošto je taj menjač dosta lakši, a ni rezervoar nije isti, samim tim ni mase prednjeg i zadnjeg dela automobila nisu iste. Kočnice su nešto drugačije, klešta su unapređena.
Za motor neće tačno da kažu, ali ni on nije isti. Ne oseća se da je on nešto značajno brži, kada se posmatra prošlogodišnja telemetrija. Jeste motor malo brži, ali mi imamo telemetriju sa temperature od 30 stepeni, a mi smo u Valensiji vozili na 7 ili 8 stepeni, to se na turbomotoru puno odrazi. Meni su se prošlogodišnji prenosni odnosi više dopadali, ali ovo je sekvencijalni menjač i opterećenja su drugačija, pa smo mi malo produžili odnose. Prošlogodišnji auto mi je bio malo živahniji. Aerodinamika prednjeg branika i zadnjeg krila nije ista. Auto je poprilično drugačiji, ne mogu da kažem da je nešto specijalno brži, samo se drugačije vozi.
Meni su najveća promena gume. Mišlenova smeša je najtvrđa, auto se potpuno drugačije ponaša. Nisu dozvoljeni grejači guma, a ja nikada nisam vozio bez grejača i sa tako tvrdom smešom. Na testu u Valensiji temperature asfalta su bile niske, bilo je nemoguće ugrejati zadnje gume. To u stvari čini automobil potpuno drugačijim, ali mislim da, kada se guma ugreje, mogu da upravljam na način na koji sam navikao. Za sada ću morati malo da promenim stil vožnje, da drugačije napadam krivine i mislim da će to biti sve OK.
Da li si na zajedničkom TCR testu u Valensiji kod konkurentskih automobila – “astra”, “golf”, “opel” – video nešto što ti je zapalo za oko?
– Primetio sam da su “golf” i “seat” vrlo slični, da ne kažem isti. Aerodinamika se malo razlikuje, možda će “golf” biti bolji na sporijim, a “seat” na bržim stazama. “Honda” mi se činila standardno dobrom, mislim da je ona prošle godine bila najbolji automobil. Izgledala mi je brža u sporijem sektoru u Valensiji, kao da ima malo bolji balans od nas. Ali, mislim da ove godine “honda” nije brža od “seata” na pravcima i da smo sada izjednačeni.
“Opel” nije pokazivao performanse. Kada smo vozili prvog dana bio je sporiji 1,5 sekund, ali sam dobio informaciju da su sutradan imali naša vremena, tako da će i on biti ozbiljan pretendent na titulu. Ima i dobre vozače – tamo je Đordi Oriola, Loris Hezemans je prošle godine bio vrlo dobar, vozio je Audi TT kup, tako da dobro zna taj tip automobila. Mislim da će se borba uglavnom voditi između “seata”, “honde”, “golfa” i “opela”.
Kad već pominješ konkurente, lista učesnika je impresivna. Uz rizik da nekog i preskočiš, ko misliš da su najmoćniji suparnici u ovoj sezoni?
– Pre svih Komini, Pepe Oriola, Džejms Neš i Morbideli. Veoma poštujem Francuza Vernea, koji ima možda i najbolju biografiju od svih učesnika. On je bio čudo od deteta, od kartinga, preko francuskih formula, vozio je F3 Evroseriju, bio je Indilajts šampion, osvajao je Le Man sa “poršeom”. Ima mnogo iskustva u različitim automobilima, sa mnogim stazama i sa različitim timovima.
Tu je i naš Mato Homola, za koga znam da će biti jako brz. Moj najmlađi timski kolega, 16-godišnji Atila Taši je nerealno brz, to nikad ne bih očekivao. Tu je Glison. Engstler je bio na testu i bio je jako brz. Gračov nije neko veliko ime, ali ume da iznenadi. Kadžaja na testu nije bio posebno brz, ali je strašno hrabar i mislim da će napredovati iz trke u trku. Afanasjev ume da iznenadi, tu su i “opeli”…
Sada sam nabrojao 15 ili 16 vozača koji mogu da pobede. Bukvalno svako može da pobedi. Toga u WTCC-u nema. Tamo se zna da pobeđuje “sitroen”. Zato TCR i ima težinu i draž. Ko god ove godine osvoji TCR Internacionalnu seriju, taj je prvoklasan vozač.
Kandidat si Srpske napredne stranke na predstojećim parlamentarnim izborima. Da li nameravaš da sedneš u poslaničku klupu?
– Ja pre svega hoću da kao nestranačka ličnost dam punu podršku premijeru. Koliko ga ja poznajem, a poznajem ga, nikad nisam video čoveka koji od njega više radi i ima više energije. To je moje lično mišljenje i neće se svako složiti sa tim. Znam da želi da napravi nešto od ove zemlje. S druge strane, dok sam putovao primetio sam da je situacija u Srbiji malo bolja. Znam da u Srbiji jeste uvek teško, ali nemoguće je da se nešto desi preko noći.
Ne želim da sada pričam puno o politici, ali ja sam premijeru dao punu podršku i stao sam iza toga, ne skrivam se. To je svuda u svetu normalno, samo se kod nas napravila fama. U Americi provodim puno vremena i tamo je normalno da neko stane iza Buša ili Sandersa, ne pravi se oko toga nikakav problem. To je moje lično pravo, svako može da izabere. A ja mislim da je Aleksandar Vučić najbolji premijer koga je Srbija imala i želim da mu dam podršku da pobedi i ovog puta.
A da li ću sesti u klupe, to ćemo da vidimo. Svakako neću imati puno vremena kada krene sezona. Ne znam koliko ću često biti u Srbiji.
Postoji li neki političko-sportski projekat za koji nameravaš da se založiš u okviru tog angažmana?
– Ja bih voleo da u narednim godinama napravimo trkačku stazu i mislim da je to od krucijalne važnosti za Srbiju, čak i ne toliko samo zbog trka. Naravno, popularnost zemlje značajno bi porasla jer bi na svim svetskim televizijama bilo prikazivano ako dovedemo moju TCR seriju, naravno Formulu 1, WTCC ili MotoGP i to bi dovelo veliki broj turista.
S druge strane, mislim da bi to bilo od ključnog značaja za društvenu odgovornost i bezbednost saobraćaja. Ja tvrdim da je bar milion od dva miliona automobilista probalo da vozi brzo, a nemaju gde da probaju. Monca je napravljena 1922. godine, Italijani imaju još dvadeset staza. To nije napravljeno tek tako. Pogledajte kolika je smrtnost u našem saobraćaju, a kolika u Nemačkoj, koja ima Nirburgring Nordšlajfe, na kojem se hiljade automobila vozi svaki dan. Kad žele da voze brzo, oni to sigurno ne čine u saobraćaju, nego idu na trkačku stazu. To je od velikog značaja za Srbiju i ja ću se potruditi da to jednog dana zaživi kod nas.
U Srbiji se politika doživljava možda i strastvenije nego sport. Da li ti je palo na pamet da bi od sebe mogao da odbiješ neke od navijača time što si se otvoreno svrstao uz jednu stranku?
– I maločas sam kazao – ne bih voleo da se to desi. Ja sam i dalje vozač, automobilista koga su oni voleli. Kod nas je sve crno i belo, ne možemo nešto da uradimo zajedno. A ne treba mešati babe i žabe. Zato i kažem – ne bojim se, stajem glavom i bradom i jasno kažem da podržavam politiku premijera. Naravno, neko ga voli, neko ne, ali to je svačije pravo. Ne bih voleo da izgubim svoje navijače, zato što sam ja i dalje Dušan Borković koji zna dobro da vozi i koji će se truditi da promoviše Srbiju u svetu na najbolji mogući način.
Neki kažu da to radim zbog sponzora, a ja imam iste sponzore poslednjih pet godina. Ništa se sad nije promenilo. A opet ću da se trudim da napravimo nešto više za auto-sport u Srbiji, tako da svi koji ga prate mogu samo da mi budu zahvalni, a ne da me kude.
Ne poznaješ većinu staza u kalendaru TCR Internacionalne serije 2016. Postoji li neka čijem se izazovu posebno raduješ?
– Sviđa mi se Singapur. Mislim da je grad veličanstven. Zatim, voli se sa Formulom 1 i staza je ulična, a to posebno volim, mislim da će ambijent biti sjajan. Ja se svakoj stazi radujem. Makau nisam vozio, a mislim da je to najteža staza na svetu i ne bih voleo da na kraju sezone nešto tamo treba da se rešava. Mada, Komini se na kraju prošle sezone tamo dobro pokazao, iako pre nije vozio Makau. Nepoznavanje Makaua može da mi pravi određene probleme, zato ću da probam da mi od te trke ne zavisi baš puno.
Šta prognoziraš u svojoj prvoj sezoni TCR Internacionalne serije i kakvim bi rezultatima na kraju bio zadovoljan?
– To je jako teško i nezahvalno je da ja kao sportista to kažem. Nezahvalno je da kažem da ću biti prvi, jer je možda nerealno. Da kažem da ću biti poslednji – smešno je. Ako sam sebi postavljam cilj – sa prvih deset sam srećan. Ako budem u prvih pet – sjajno je. A ako budem na podijumu – nemam reči (smeh).
Voleo bih da nekoliko puta budem na podijumu do kraja godine, meni je nebitno da li je prva ili druga trka vikenda. U svakoj od njih su borbe velike i koja god trka da je, biće dobro.
Vidimo i tvoj novi vizuelni identitet, logo, nadimak Djuk (Duke), i slogan “drive tall” koji aludira na tvojih 2,07m visine i koji te sada prati. Odakle ideja za takav pristup?
– To je osmislio moj tim. Pošto sam visok – “drive tall” i broj 62. A strancima je teško da izgovore Dušan ili Duca i onda me zovu Djuk. A Djuk zvuči kao vojvoda, onako moćno, pa smo odlučili da sve to sklopimo u celinu: vojvoda, broj koji nosim i moju visinu. To sam pravi ja!
Startni broj 62 je lepa priča, ali pomalo tužna. Počeo sam da vozim sa tim brojem 1994. godine. Moj otac ga je vozio u trkama kamiona 1993. Veoma sam emotivno vezan za taj broj, a opet mislim da će mi za ovaj novi početak dati pozitivnu energiju koja mi je preko potrebna da bih ostvario što bolje rezultate. Broj 62 me podseća na oca i voleo bih da ga vozim do kraja karijere.