Italijanska pilotesa Mikela Čeruti je možda novo ime na svetskoj turing sceni, ali brend “alfa romeo” svakako nije.
Sa Mikelom smo se sreli u trenutku kad je ekipa Romeo Feraris na TCR u Austriju dovezla unapređeni automobil, i to ne jedan već dva. Za drugim volanom naći će se Petr Fulin, čije ćemo utiske o ovom angažmanu posebno objaviti.
Čerutijeva je auto testirala, ali je birala reči kad su očekivanja od njega u pitanju, a o svim ostalim temama je rado proćaskala sa nama u vedrom i opuštenom tonu.
Šta je novo na “alfi” sa kojom ste došli u Austriju?
– Promenili smo prednji deo, koji nam je predstavljao glavni problem, imamo novo vešanje i nos. Osim poboljšanja aerodinamike, to bi trebalo da pomogne i sistemu za hlađenje. Radili smo na motoru, pokušali da dobijemo malo više snage. Svesni smo da je naš motor od 1,75 litara slabiji od drugih, dvolitarskih, pa smo se potrudili da iz ovog što imamo izvučemo što više.
Probala si auto ove nedelje. Kakva su ti očekivanja?
– Upoređujući prvi model i ovaj sad, mogu da kažem da je ovaj bolji. Osećam da je brži, morao bi da bude. Ali to je samo moj utisak, mora da prođe ceo trkački vikend, da ga uporedimo sa konkurencijom na stazi, kako bismo po vremenima krugova videli koliko smo ga zaista unapredili. Očekujem da možemo da se nađemo negde na sredini.
Postoji mišljenje da biste ovde mogli da budete u vrhu ako u trkama bude kiše.
– Zaista? To je baš dobra vest (smeh), jer će sigurno padati! Nikad nismo vozili po kiši. A ni ja ne poznajem ovu stazu. Činjenica je da se rastojanja smanjuju kad padne kiša i to može da premosti činjenicu da imamo slabiji motor.
Sad imate dva automobila. Mnogi su se iznenadili otkud tako odjednom.
– Planirali smo drugi auto još za Eštoril, ali je bilo previše posla. Preskočili smo dve runde, usavršili stari i završili novi. Morali smo da pauziramo kako bismo sve reorganizovali, testirali i vratili se sa dva automobila. Pred ulazak u TCR nismo imali vremena ni za šta, čak ni za testove, tako da je naše učešće u Bahreinu bilo čudo. Ali je bilo veoma važno i za ekipu i za brend da se tu nađemo i da budemo konkurentni.
Imate li ikakvu zvaničnu podršku fabrike Alfa Romeo?
– U ovom trenutku ne. Nismo zvanični tim kuće, već smo započeli ovaj projekat sasvim sami. Oni, naravno, prate sve što mi radimo, jer ako se Alfa vrati trkanju, želi da pobeđuje. Mi smo im sada kao neki prozor ka tome, čekaju da vide šta možemo. Zato se mi i trudimo da budemo što bolji, kako bismo dobili njihovu podršku. Drugi za sobom imaju velike proizvođače, a mi smo mali tim, ali želimo da ih ubedimo da treba da dođu u ovu seriju, jer ona danas pruža najviše mogućnosti u turing svetu.
Nadate li se da mogu da vam pomognu da za sledeću sezonu imate konkurentan motor?
– Upravo tako. Pokušaćemo da ubacimo novi Alfin dvolitarski turbo motor u ovaj automobil sledeće sezone. Tad ćemo biti na nivou ostalih. I želimo da pokažemo da nešto proizvedeno u Italiji može da bude uspešno.
Na ovom vikendu imaš i prvog timskog kolegu, za tim to znači dvostruko više informacija.
– Da, Petr Fulin ima mnogo iskustva u turingu, svakako više od mene. Razmenjujemo informacije i upoređujemo ih. To je dobro za tim.
Kako izgleda biti žena vozač u svetu auto-sporta koji je generalno muška stvar? Da li te drugačije gledaju?
– Oni me gledaju jer su muškarci (smeh). Možda ih ponekad iznenadi što izgledam kao žena, a ne kao muškarac. I uvek se trude da jednu damu zadrže iza sebe na stazi. Ali, na stazi smo mi svi samo vozači.
Misliš li da može da vas bude više?
– To je muški svet. Kao i u svim ekstremnim sportovima, žene nisu toliko zavisne od adrenalina ili osećaja opasnosti. Važno je samo poručiti da žena može da se bavi auto-sportom ako to poželi. Inače, mislim da nas nikad neće biti mnogo više nego sad.
S druge strane, neki misle da bi dama sa dobrim trkačkim rezultatom automatski bila zvezda u auto-sportu.
– Mogu da se složim s tim. Nije česta pojava da žena pobedi na nekoj trci. Ja sam svake godine donosila kući pobednički trofej, to je nešto značilo. Ako možete da pobeđujete, odmah ste zanimljiviji i publici, medijima i sponzorima. Više nije zanimljivo biti samo žena u auto-sportu, jer nas u današnje vreme ima. A nije poenta držati ženu u trkačkoj seriji, ako je ona na začelju kolone.
A kako si se ti obrela u auto-sportu?
– Moj otac je bio trkač. Ja sam dobila regularnu vozačku dozvolu kad sam imala 18 godina i tada nisam znala apsolutno ništa o auto.sportu. Kad je moj otac primetio da mi se sviđa da vozim, predložio je da pokušam. Tada sam imala 21 godinu. Vozila sam svašta za kratko vreme. Prvo sam se trkala u “alfa romeu 147”, a onda sam počela da se interesujem za turing automobile i napravila dogovor sa ekipom Romeo Feraris. Okušala sam se i u GT-u sa BMW-om Z4, vozila sam i endurans, 24 sata Spa, Nirburgring, čak i formule… Sad sam ovde, ovo je veoma važan projekat za moju porodicu i ekipu.
Koliko imaš vremena za druge stvari? Razmišljaš li o porodici?
– Imam 29 godina i svakako razmišljam da jednog dana osnujem porodicu i imam decu, ali ne u ovom trenutku, jer je trkanje sada najvažnije. Imam vremena za privatne stvari, za porodicu, prijatelje, kad imam dečka onda imam vremena i za njega (smeh).