Miloš Pavlović: Prednja vuča nije auto-sport, jer je on zadnja vuča

Foto: Eugenio Clamer

Tokom GT open trkačkog vikenda u Mađarskoj imali smo kratak susret sa srpskim vozačem Milošem Pavlovićem, koji vozi za Bonaldi motorsport.

On je ostvario pregršt uspeha na internacionalnoj sceni, najpre u formulama, a kasnije i u GT kategoriji, i osvajao je titule u italijanskoj Formuli 3, kao i evropsku i svetsku titulu u Lamborgini supertrofeu.

Od 2015. je fabrički vozač Lamborginija, a pored razvoja i testiranja, aktivno se trka za italijanskog proizvođača i dva puta je nastupio na jednoj od najpoznatijih trka na svetu 24 sata Dejtone.

Pre dve godine si na Hungaroringu vozio 12-časovnu trku u “VW golfu TCR” i kao posada ste pobedili. Kako je to iskustvo izgledalo u poređenju sa onim što inače radiš, pa i ovde danas, vozeći automobil sa zadnjom vučom?

“To su dva potpuno različita sveta. Ja sam vozio tu trku zato što je bila u dobrotvorne svrhe u porodici Folskvagen – Lamborgini – Porše. Dobio sam dozvolu da je vozim, i taj automobil je nešto potpuno drugačije u odnosu na ono čime se ja zapravo bavim, znatno je sporiji i ima prednju vuču, što po mom mišljenju nije auto-sport, jer je on zadnja vuča.”

U doba GT1 šampionata, vozio si “ford”. Kakav je taj automobil bio za vožnju i koliko je teško bilo ovladati njime?

“To je bila poslednja generacija GT1 trka i to je bila prava životinja od automobila. Taj “ford GT40″ je bio stvarno zahtevan za vožnju, kako fizički, tako i mentalno, ali i jedno veoma lepo iskustvo.”

Vozio si takođe 24 sata Dejtone. Kakvo je to iskustvo bilo i da li ta trka zahteva neku drugačiju pripremu?

“To je kao i svaka druga trka. Priprema je uvek detaljna i uvek moraš da daš sve od sebe. Veoma je teška zato što ponekad doživiš četiri godišnja doba u tih 24 sata, jer je tokom dana relativno toplo, a tokom noći temperatura padne na -2. Veoma je kompleksna, ali se nadam da ću je ponovo voziti.”

Da li pratiš druge srpske vozače na internacionalnoj sceni i šta misliš o njihovim uspesima?

“Apsolutno pratim samo Filipa Jenića. Smatram da je talentovan, dobar i da bi mogao da napravi nešto stvarno interesantno na internacionalnoj sceni. Nadam se da će imati šansu i sponzore da to može i da ostvari.”