Argentinac Hose Marija Lopes vodi u Svetskom šampionatu turing automobila od prvih izvezenih kvalifikacija i, kao potencijalni prvak, on je senzacija godine.
Njegova liderska pozicija i jeste i nije iznenađenje. WTCC mu je početkom 2014. bio u priličnoj meri nov teren, pošto je do ove sezone imao samo dva starta u kategoriji. S druge strane, on je pilot školovan u evropskim formula serijama i nesuđeni F1 trkač, a višegodišnje iskustvo u turingu sticao je u izuzetno konkurentnim i moćnim argentinskim takmičenjima, u kojima je više puta stizao do titula. Kada se tome doda činjenica da nastupa za daleko najbolji tim u Svetskom prvenstvu, poredak na tabeli dobija logično i shvatljivo tumačenje.
Pečito će na sledećoj trci, prvi put u ovoj sezoni biti lokalni, domaći vozač, jer je na stazi Terme Rio Ondo vozio u nacionalnim kategorijama, a na njoj je 2013. i pobedio na svom WTCC debiju, za volanom već zastarelog BMW-a 320TC. U “medijskom zagrevanju” za WTCC rundu u Argentini, 31-godišnji trkač iz Kordobe susreo se sa novinarima argentinskih sredstava informisanja i press sajta Sitroena Argentina Pred vama je izbor najzanimljivijih pitanja i odgovora.
Posle sedam godina u nacionalnim šampionatima, vratio si se u internacionalni auto-sport i voziš svoj prvi celosezonski WTCC program. Zadovoljan si?
– Ide mi sjajno. Za mene je povratak u Evropu značio šansu da se pridružim veoma profesionalom timu kakav je Sitroen rejsing i danas imam privilegiju da kažem da sam okružen sjajnim, talentovanim ljudima. Mehaničari su fantastični, to je ekipa koja je godinama dominirala u Svetskom reli šampionatu i danas kao nesumnjivi tim broj jedan dominira u WTCC-u.
Iako su moje kolege Ivan Miler i Sebastijan Leb Francuzi, u stopostotno francukoj ekipi, veoma smo dobri prijatelji i dobro se slažemo. Nikad nije bilo nikakvih timskih naredbi i zato danas mogu da budem vodeći u prvenstvu.
Kada sam stigao u Marakeš, osećao sam se kao da krećem u nepoznato, ali sam se brzo adaptirao i počeo sve bolje da upoznajem tehničku stranu ove discipline. Kad sam svojevremeno morao da se vratim u Argentinu da bih nastavio da se trkam, učestvovao sam u tri šampionata u isto vreme, putovao sam skoro svakog vikenda. Sada želim da budem WTCC šampion, ali se ipak osećam nekako opuštenije nego tih godina, ponosno nosim zastavu Argentine i uživam u svakom trenutku.
Koliko su tvoje pobede zasluga „sitroena c-elize“? Šta posle sedam trkačkih vikenda možeš da kažeš o svom automobilu?
– Auto je veoma dobro osmišljen, rođen je dobar. Istina je i da smo imali više vremena da se pripremimo nego drugi. Sitroen je imao više vremena da napravi auto po novim TC1 pravilima i da ga testira još prošle godine. To nam je omogućilo da u sezonu uđemo sa bolje pozicije, sa dobro razvijenim automobilom. Sitroen danas dominira jer je sva svoja iskustva sa relija ugradio u auto za trke na krugu, poštujući sve korake koje je morao da prođe da bi dotle stigao. Vidi se da su se fantastično adaptirali.
„C-elize“ ima brojne aerodinamičke i mehaničke vrline, motor je moćan, a oslanjanje je neverovatno. Na početku mi je bilo čudno što turbo dejstvuje sve vreme, pa vozač to mora maksimalno da iskoristi. Jokohama gume su meke i brze, ali morate da znate da u savršenim uslovima neće trajati više od desetak krugova. Ako se setite da Sitroen dolazi iz sasvim drugačije trkačke kategorije, onda je sigurno da je u pitanju proizvođač koji dokazuje kako ume da razvije potpuno novi model i učini ga pobednikom od samog početka.
Svakako i vozači imaju ogromne zasluge u svemu?
– Kada je započinjao WTCC projekat, Sitroen rejsing odabrao je najboljeg u ovoj kategoriji, a to je Ivan Miler. Njegovo iskustvo bilo je osnov za razvoj automobila i svega ostalog. Njegovo je znanje bilo presudno, on je uvek izvanredan, na treninzima, kvalifikacijama, u trci. Sebastijan Leb se adaptirao na potpuno drugačiju kategoriju i pogazao da ima ogroman potencijal. Samo se treba setiti da je on pobedio na svom prvom WTCC vikendu. Ma Ćinghua je takođe uspešno debitovao u Rusiji, kada je i pobedio.
Najzad, tu sam i ja, najmlađi u stalnoj postavi, ali doneo sam veliko iskustvo u turing trkama, koje je ekipi takođe bilo važno. Mnogi će se sloziti sa mnom kad kažem da tim ima izuzetnu postavu i da smo sva četvorica veoma blizu po vremenima kruga i po performansama. Iako svako od nas uvek želi da pobedi, mi na brojnim sastancima sa inženjerima tokom trkačkog vikenda delimo sve informacije koje imamo, tako da je sve pod kontrolom. I kada se borimo za poziciju, koja god da je u pitanju, to činimo na fer način.
Osećaš li da si se i sam poboljšao ove godine, da si se popeo na još viši nivo?
– Ne znam da li to znači da sam na višem nivou, ali u hodu se adaptiram na auto s kojim se trkam Primećujem da sam se u ponečemu poboljšao, dok o drugim stvarima još učim, ali važno je da sam se uvek mnogo trudio, na stazi sam davao sve od sebe i rezultati su me pratili. Često se dogodi da se trudite, ali rezultati ne stižu. Ovde ih, na sreću, imam, a to mnogo pomaže novoj motivaciji.
Misliš li da možeš još nešto da usavršiš u svojoj vožnji?
– Možda. Mnogo sam se trudio da se adaptiram na novi ambijent, da dostignem visok nivo performansi kakakv iziskuje WTCC. Zadovoljan sam sobom, jer nisam napravio previše grešaka, a moje jedino dosadašnje odustajanje dogodilo se u Moskvi, zbog kvara menjača.
Rezultati jesu dobri, ali mislim da još treba da poradim na startovima. Međutim, ja nikad nisam ovako dobro izvezao neki šampionat. U WTCC-u imam pet pobeda, jedno odustajanje, nikad nisam uspeo da izvedem nešto takvo u Argentini. Redovno sam u poenima i verujem da je to osnov kampanje koji mi je omogućio da budem vodeći na tabeli.
Kad razmislim o svojoj karijeri, sad shvatam značaj mnogih stvari koje sam naučio. Sve se računa – dugo vreme koje sam proveo u kartingu, kod kuće i u Evropi, zatim u jednosedima, a potom sam se vratio u Argentinu da se takmičim u automobilima s krovom. Sve je to bio deo mog procesa formiranja, a poslednjih godina naučio sam kako da ovladam trkanjem vrata uz vrata, prednjom vučom i mnogim novim situacijama.
Koja ti je najlepša pobeda u 2014?
– Teško je odabrati jednu. Ona u Maroku, na početku sezone, bila je jako dobra jer je nisam očekivao. Ipak, mislim da je najbolja od svih bila pobeda na Pol Rikaru, jer sam do nje došao startujući poslednji. Forsiranje pri polasku sa inverznog starta takođe sam naučio trkajući se u mojoj zemlji. U Francuskoj sam se osećao posebno dobro, jer je moj tim tamo bio na domaćem terenu. Istina je – ništa me ne uzbuđuje kao kada na podijumu slušam argentinsku himnu.
O čemu razmišljaš uoči trke na stazi Terme Rio Ondo?
– Tamo sam kod kuće, na svom terenu,moram da iskoristim tu prednost. Poznajem stazu i mnogo mi se dopada, ne samo zato što sam na njoj pobedio na svom WTCC debiju 2013, već i zato što mi to mesto budi lepa sećanja na neke ne tako davne uspehe u nacionalnim šampionatima. Na Termama nema potrebe da od starta dajem 100% svojih mogućnosti, kao što radim na pistama koje ne poznajem i na kojima moram mnogo da se trudim da budem na nivou svojih protivnika. Bilo bi dobro da tamo napravim veću prednost, kako bih kasnije mogao lakše da kontrolišem situaciju u prvenstvu.
Od početka godine radujem se toj trci i nestrpljivo je iščekujem. Već mogu da zamislim trbine pune navijača, očekujem vikend za pamćenje, tokom kojeg ćemo celom svetu pokazati strast koju Argentinci gaje prema motorsportu. Nadam se da trka na Termama biti najpopularnija u šampionatu!
Osećaš li pritisak u borbi za titulu?
– Težina na mojim leđima svakim danom postaje sve veća i zato pokušavam da razmišljam o svakoj trci pojedinačno, to je jedini način da ostanem ispred Ivana, koji je kompletan vozač sa svakog aspekta. Terme su osma runda, svašta još može da se desi. Neće biti lako, iako imamo najbolji auto, jer su zahtevi svakog trkačkog vikenda ogromni. Međutim, koliko god je teško povećati razliku, biće teško i smanjiti je. Možda ću morati da preuzmem još neki dodatni rizik ako želim da ostanem ispred konkurenata. Zadovoljan sam trenutnim stanjem, ali moram da ostanem obema nogama na zemlji, jer u sportu kakav je ovaj ništa mi neće biti poklonjeno.
Šta će se događati posle runde u Južnoj Americi?
– Ne smemo zaboraviti da posle Argentine ostaju još četiri runde, što znači osam prilika za osvajanje poena, kako za mene tako i za druge. Trke u Aziji meni će biti teže, jednostavno zbog toga što se nikada nisam takmičio ni na jednoj od tih staza, ni u Kini, ni u Japanu, niti u Makauu. Među mojim supranicima i timskim kolegama postoje vozači koji su ranije tamo bili možda šest ili osam puta. Lično, ja više volim brže staze, ali je kod „sitroena“ dobro što je auto svuda performantan. Neki vozači su bolji od mene na autodromima sa više krivina, kao što su Mađarska i Rusija, ili na uličnim stazama. Uprkos tome, uspeo sam da pobedim na jednoj od moskovskih trka.
Vidiš li sebe kao prethodnika drugih argentinskih i latinoameričkih vozača koji bi sebi probili put do WTCC-a u budućnosti?
– Trkanje je drugi najpopularniji sport u Argentini, veoma, veoma blizu fudbala. Kada sam bio mlađi, mislio sam samo o Formuli 1, kao o svojoj jedinoj šansi u životu. Sada ne misle svi tako, vidim da se sve više ljudi istinski interesuje za postizanje vrhunskih rezultata u turing trkama. Takođe, finansijska situacija svake pojedinačne zemlje čini razliku, kao i mala, ali važna podrška koju mladi vozač treba da ima na početku.
Priznajem da mi se sada više dopada ovo što radim, ili šta bih mogao da radim kasnije, u odnosu na vreme kada sam kad sam izgubio šansu da uđem u F1, i to pošto sam testirao automobil, ili kada sam napravio dogovor sa timom koji još nije bio ni stvoren. Primera radi, voleo bih da jednog dana učestvujem na 24 časa Le Mana, ali sam sada potpuno usredsređen na WTCC. Nadam se da više vozača iz mog regiona razmišlja slično i da će dobiti priliku da se takmiče u ovako aktraktivnoj i zahtevnoj kategoriji.