Kada smo pre dve godine upoznali Sergeja Sirotkina, tada vozača Formule Reno 3.5, on je bio u centru pažnje svetskih medija zbog isforsiranog pokušaja ruskih investitora da ga, zajedno sa injekcijom kapitala, ubace u Zauber F1 tim i obezbede mu start na Velikoj nagradi u Sočiju 2014.
Tada osamnaestogodišnjak, Moskovljanin je bio žigosan kao superplatežni trkač, čiji je takmičarski profil bio solidan, nipošto i fascinantan i uključivao je titulu u Formuli Abart, AutoGP bronzu i osrednje plasmane u debitantskoj sezoni Reno serije.
Pošto je u 2014. obezbedio F1 test, ali ipak ne i trkački angažman, Sirotkin je ove sezone na putu da mnogo temeljnije ustroji karijeru. Prešao je u GP2 seriju, u italijanski tim Rapaks i srazmerno brzo počeo da beleži prvoklasne rezultate. Posle podijuma u Monaku i Austriji, stigla je i pobeda: Rus je s pol pozicije osvojio glavnu trku na Silverstonu i pri tom izvezao i najbrži krug. Bilo je to prvo slavlje nekadašnje Maldonadove šampionske ekipe posle 44 trke i trijumfa Stefana Koletija u Monaku 2013.
Sergej je na mađarsku rundu GP2 serije sošao kao četvrti u generalnom, sa 78 osvojenih bodova (92 poena manje od vodećeg Vandorna). Pri ovom susretu delovao nam je mnogo zrelije i – vredi to istaći – bukvalno je prvi vozač koji nam je kazao da mu se Pireli pneumatici dopadaju.
Zbog čega si ove sezone prešao u GP2 seriju?
– Morate se razvijati, ne možete da stojite u mestu. Uradio sam šta je u Formuli Reno moglo da se uradi, stekao sam iskustvo. Smatrao sam da više nisam imao šta više da naučim u toj seriji i da nisam mogao dalje da napredujem i usavršavam se. Dostigao sam svoj maksimum i GP2 je bio logičan korak. Nisu mi sasvim odgovarali automobil Reno serije i način na koji ga treba voziti, nisam se osećao ugodno. Da sam ostao još jednu sezonu ne bih vozio ništa bolje i nije imalo realnog smisla da tamo ostanem. U GP2 slučaju je sve obratno.
Zašto ti se nije dopao auto Formule Reno 3.5?
– Po stilu vožnje, on mi ne odgovara. Trebalo mi je mnogo da se menjam i adaptiram i nije mi se tako dopala kao GP2.
Ipak, u Reno seriji si izlazio na podijume i osvojio si trku na Moskovskom autodromu.
– Jesam, ali smo mi očekivali puno više i zato su to bile dve prilično neuspešne sezone.
Šta se desilo sa projektom “Sergej Sirotkin u Formuli 1 2014.” sa timom Zauber?
– Svima je potpuno jasno šta se dogodilo – mogućnost je postojala, ali nažalost nije bilo finansija da se ona i ostvari. Svejedno, ja sam svoje iskustvo stekao, mnogo čemu sam se naučio i to je još jedan plus za moju karijeru.
Smatraš da si prošle godine si bio spreman za Formulu 1?
– Naravno, ja sad vozim drugi automobil, ali mislim da sam još prošle godine uspeo solidno da se pripremim. Ove godine sam apsolutno spreman, prosto čekam svoju šansu i ovde pokazujem šta mogu da izvedem.
Kako ti se dopada GP2?
– Mnogo više od Reno serije. Stil vožnje mi mnogo više odgovara. Pireli gume su možda malo specifične, ponekad čudne, ali dopada mi se način na koji morate voziti da biste bili brzi i mislim da mi više odgovara od načina na koji je trebalo voziti auto Reno serije sa Mišlen pneumaticima. U Reno seriji, sa Mišlen gumama, najvažnije je održati visoku minimalnu brzinu u krivinama, a kočenje i ubrzanje nisu faze u kojima možete da osvojite vreme. U GP2 je donekle obratno – zbog načina na koji su Pireli gume napravljene, ne možete da unosite veliku minimalnu brzinu u krivine, ali može kasno da se koči i da se rapidno ubrzava iz krivina. Tako sam voleo da vozim ranije i tako mi odgovara.
Da li je ispravno reći da si se brže privikao na GP2 auto nego na Formulu Reno?
– I na Reno seriju sam se brzo adaptirao, ali sam tamo stalno morao da menjam svoj prirodni stil vožnje da bih bio brz. U GP2 mogu da vozim kako mi priroda kaže da treba. I, kao što vidimo, ide mi mnogo lakše i mnogo sam brži.
Tvoje kolege najviše zameraju što Pireli gume nisu trajne i mogu da izdrže samo jedan brzi krug. Tebi to nije problem?
– Naravno, gume se prilično brzo troše, ali je to deo našeg posla. U kvalifikacijama treba da vozimo brzo. U trkama moramo da se borimo i da koristimo mozak. A najbolji način da koristite mozak jeste da pazite na svoje gume, da računate koliko možete da forsirate, koliko treba da ih čuvate. Ako ste bistar vozač, to vam je još jedna prilika da se probijete.
Ti si prvi GP2 vozač koji se ne žali na problematične Pireli gume, već govori tačno šta mora da radi s njima, maltene prvi vozač koji kaže da mu one odgovaraju.
– Ne, meni ne smetaju Pireli gume, takve su kakve su i apsolutno je isto svima.
Koliko si zadovoljan svojom GP2 sezonom?
– Sam po sebi, tempo je bio dobar, na zimskim testovima smo vodili na nekoliko sesija. Ukupne performanse u predsezoni bile su vrlo dobre i očekivali smo da se borimo za dobre pozicije. U Bahreinu i u Barseloni su stvari išle naopako zbog različitih problema, to su bili jako malerozni vikendi. Ali, čim su se vikendi odvijali po našem planu, rezultati su odmah dolazili. Bili smo vrlo dobri u Monaku, na Red bul ringu i Silverstonu, tamo smo imali neverovatan auto i dominirali smo.
Hungaroring je drugačija staza od Silverstona, neravnija je, ima manje brzih krivina. Možda na njemu gubimo malo performansi, a ja sam u kvalifikacijama imao maler s gužvom na pisti. U redu, nisam očekivao pol poziciju, ali je plasman u prvih 5 bilo moguć. Ipak, znamo da u GP2, osim Štofela Vandorna, nema vozača koji je uvek u stanju da bude u prva tri, plasmani ostalih osciluju od prvog do desetog mesta. Opet, ovde ste u glavnoj trci videli i momke koji su zahvaljujući dobroj strategiji s dvadeset i nekog mesta stigli na podijum.
Ti si u Budimpešti bio uspešan 2013, bio si na podijumu, a vreme je bilo jako promenljivo.
– U Reno seriji smo ovde bili vrlo brzi na treninzima. Ne sećam se tačno koji sam tada rezultat postigao, ali se sećam da je posle voženo po kiši.
Ima li još nečeg što bi istakao kao razliku koju si primetio po prelasku iz Formule Reno 3.5 u GP2?
– GP2 ima malo manji otpor vazduha i malo veću snagu motora, pa su krajnje brzine prilično veće. U isto vreme, manji je aeropotisak u krivinama, zato se u njima ne može voziti jako brzo, morate da kočite i ubrzavate, da kočite i ubrzavate. Automobili su malo drugačiji za vožnju, ali ovde sam mnogo samouvereniji i mnogo se bolje osećam u GP2 seriji.
Ove godine je nekoliko vozača iz Reno serije prešlo u GP2, to liči na trend. Da li to znači da je ovaj šampionat i isplativiji finansijerima?
– To je samo još jedan korak u karijeri, i to sledeći logičan korak. Apsolutno nije iznenađenje da vozači prelaze iz Reno serije u GP2 na putu ka Formuli 1. Automobili Reno serije su vrlo konkurentni, iz nje možete uskočiti u Formulu 1 i to uopšte neće biti problem. Ali, GP2 ima Pireli gume i to mu je velika prednost, predstavlja logičniji put ka Formuli 1. Mislim da je to glavni razlog, dok sa stanovišta ulaganja nema velike razlike.
Ako pratiš šta se tamo dešava, ove godine Reno serijom dominiraju vozači koji u njoj imaju iskustvo.
– Da. Vodi Oliver Roland, s njim sam se trkao prošle godine i znam da je verovatno jedan od najtalentovanijih mladih vozača. Da budem iskren, očekivao sam da će dominirati, da će biti najbolji u apsolutno svakoj sesiji. OK, on vodi, i ide mu veoma dobro, ali uporedite ga sa ostalim vozačima, kolika je razlika među njima bila prošle, a kolika ove godine i videćete da su razlike manje. To nisam očekivao.
Kakvi su tvoji ciljevi za ovu godinu?
– Isti kao što su bili. OK, posle prva dva vikenda smo ih malo promenili, ali od Monaka smo u boljoj formi. Ne mogu da govorim o borbi za titulu, ona je sad nerealna uz tempo koji Štofel ima i uz sve poene koje je već osvojio. Bilo bi potrebno da se dogodi nešto neverovatno da bi ga neko dugoročno nadmašio. Mi se usredsređujemo na svaku pojedinačnu trku, debitanti smo u šampionatu i ne gradimo strategiju na osnovu cele sezone, već s ciljem da budemo konkurentni i da se za pobede borimo od trke do trke. Možda ponekad ne za pobede – kao ovde – ali za podijume. U ovom trenutku to je naša prednost, jer ne osećamo presiju, niko od nas ne očekuje da osvajamo sve i mi idemo svojim putem.
Koja bi te konačna pozicija u šampionatu učinila zadovoljnim?
– Na početku sezone, rekao bih – mesto u prvih 5. Sada, da budem iskren – ista onakva mesta kakva smo imali na Silverstonu i Red bul ringu. Siguran sam da je cilj da nastavimo da završavamo u top 3, to je mesto na kojem želimo da budemo. Ali, ponavljam, mi strategiju ne pravimo na osnovu cilja da budemo u prva tri u prvenstvu, već da postignemo maksimum u svakoj pojedinačnoj trci i u ovom trenutku to je naša prednost nad ostalima.
Kakva je sada tvoja veza sa F1 timovima, na primer sa Zauberom?
– Zvanično nema nikakve veze ni sa kim. Ali, imam dobre odnose sa Zauberom i drugim timovima. Međutim, ne postoji ništa o čemu bih mogao da govorim, ništa još nije potpisano. Sve su to samo pregovori. Naravno da se nadamo da ćemo potpisati neki dogovor, ali u ovom trenutku to još nije završeno i nema šta da se kaže.
Mentalno si spreman da provedeš i 2016. u GP2 seriji?
– Potpuno sam otvoren. Kao što znate, globalna situacija je veoma teška. Mnogo je vozača koji traže šansu da nađu F1 sedište, a ima malo mesta. Ja sam otvoren za sve mogućnosti. Uživam u sezoni, vozim GP2 koji mi se zaista dopada kao automobil. Borim se za vrhunske pozicije sa najboljim vozačima moje generacije. Iako ovo nije Formula 1, postoji bar šest ili sedam jako dobrih vozača koji su u najmanju ruku na nivou onih koje nalazite u Formuli 1. Sada se borimo ovde, ali nadam se da ćemo se jednog dana sresti u F1.
Možeš li da prokomentarišeš slučaj Hilkenberga na Le Manu? Vozi F1 godinama, nije dobio šansu u velikom timu i otišao je na Le Man i bio je u pobedničkoj posadi. Nije li to znak da bi vozači trebalo da budu otvoreniji za različite opcije?
– Na to i mislim. Uprkos svemu što ljudi govore o Formuli 1, meni se ona i dalje dopada. U redu, pomalo nedostaje zvuk motora, ali i pored toga, to je i dalje neverovatan auto. Problem je u tome što svi loše govore o njoj, ne znam zašto to rade. Meni se Formula 1 sviđa ovakva kakva je. Nije važno kakav je auto, bitno je da se tu trkaju najbolji vozači. F1 će ostati F1, vrhunska kategorija u auto-sportu, u koju svi pokušavaju da uđu. Naravno, bio bih srećan da i ja budem tamo i u tom pravcu se i razvijam.
Naš sagovornik je u Budimpešti osvojio dva treća mesta, ukupno 25 poena i popeo se na 103 boda, samo 2 manje od trećeg u generalnom, Aleksandera Rosija.