Prva trka ovogodišnjeg Brazilskog šampionata V8 stok automobila, vožena 22. marta na autodromu Gojanija, dobila je slab odjek u evropskim medijima, što je kolosalna nepravda.
Mediji na Starom kontinentu možda su skeptični prema tehničkom konceptu glavne brazilske automobilističke serije, koji podrazumeva identične šasije, motore, transmisiju i pneumatike, a dopušta samo male razlike u silueti karoserije, koja treba da imitira „pežo“ ili „ševrolet“.
Ako ni broj od 33 vozila na startu nije bio dovoljan povod da se ipak pokloni pažnja dešavanjima u Brazilu, za to je postojao jedan mnogo važniji razlog: reputacija učesnika, čiji je spisak izgledao kao „ko je ko u auto-sportu“, bilo da je reč o takmičenjima prekrivenih ili otvorenih točkova, turingu ili formulama.
Koliko god bio egzotičan van granica zemlje, Brazilski stok šampionat je na otvaranju sezone obezbedio zvezdanu postavu vozača čiji bi kvalitet poželeli i organizatori manifestacija kakva je, recimo, revijalna godišnja Trka šampiona.
Pod zvaničnim imenom „Trka tandema“ – a slobodno se mogla zvati i „Ol-star“ takmičenjem – runda na autodromu Airton Sena okupila je predstavnike jedanaest nacija i izvela je na start stalne vozače brazilske „nacionalne klase“ i njihove gostujuće partnere. Oni su delili pilotske zadatke: regularni takmičar bi započinjao trku, a gost bi, po preuzimanju dužnosti u boksu, dovozio auto do karirane zastave.
Među 66-oro trkača na startnoj listi našlo se 16 pilota sa F1 iskustvom. Velike nagrade su u različitim epohama i s različitim uspehom vozili: Rubens Barikelo, Lukas Di Grasi, Haime Algersuari, Rikardo Zonta, Žak Vilnev, Vitantonio Liuci, Enrike Bernoldi, Nelson Pike Mlađi, Rikardo Roset, Antonio Piconija, Bruno Sena, Čiko Sera i Ingo Hofman, dok su F1 svet kao rezervisti ili test piloti iskusili Antonio Feliks da Košta, Niko Prost i Luiz Racija.
Gostujuću „reprezentaciju turing scene“ činili su WTCC šampion Hose Marija Lopes i po jedan trkač iz DTM-a, australijske V8 i argentinske Super TC2000 serije. Uz njih su, naravno, bili i učesnici sa reputacijom osvajača trka i/ili titula u prvenstvima kakva su Formula Reno 3.5 i GP2, vozači trka izdržljivosti, kao i takmičari koji su nastupali u američkim formula i trkama sportskih automobila, poput Vitora Meire, Bie Beatriz i Felipea Đafonea. Jednostavno impresivno.
Trka o kojoj govorimo imala je 35 krugova i trajala je nešto duže od 52 minuta. Trijumfovao je „ševrolet sonik“ ispred „pežoa 408“ i još jednog „ševija“, ali poredak izgleda mnogo bolje ako se navedu imena vozača, makar se ograničili samo na pregled učinka pet najuspešnijih posada.
Pobednički tandem činili su Brazilac Rikardo Maurisio i Argentinac Nestor Đirolami, aktuelni prvak Super TC2000 serije.
Do drugog mesta stigli su Markos Gomes i Mark Vinterbotom, glavni adut Forda u V8 australijskom prvenstvu. Na poziciji tri završili su Alam Kodair i Antonio Feliks da Košta, bivši Red bul junior, danas trkač BMW-a u DTM seriji.
Četvrti u poretku bili su Karlos Kaka Bueno i Sitroenov WTCC superstar Pečito Lopes. Manje od pola sekunde iza njihovog automobila, kroz cilj su prošli Brazilci Tijago Kamilo i Lukas di Grasi, Audijev pulen u trkama izdržljivosti i pilot Formule E.
Aktuelni prvak Brazilskog stok šampionata Rubens Barikelo nastupio je zajedno sa veteranom i legendarnim nacionalnim trkačem Ingom Hofmanom i ovaj dvojac stigao je na cilj deveti. Interesantnije parove činili su bivši F1 piloti Lučano Burti i Haime Algersuari, koji su osvojili deseto mesto, kao i Rikardo Zonta i Žak Vilnev, timske kolege iz F1 ekipe BAR Supertek u sezoni 1999, koji su na Gojaniji zauzeli poziciju 15. Zvučni tandem Piconija-Sena završio je kao 24-plasirani, sa jednim krugom zaostatka.