Iz vrlo teških uslova koji su vladali na drugoj trci TCR Internacionalne serije na Salcburgringu, kao pobednik je izašao Žan-Karl Verne.
Prilično suvereno savladavši i poplavu i konkurente, od kojih je Afanasjev bio najozbiljniji, Francuz je zabeležio i drugi trijumf u prvenstvu i popeo se u generalnom, ostvarujući deo onog plana koji nam je najavio u petak – da se vrati u igru za titulu.
Kazna izrečena Haraldu Pročiku dovela je Vernea na pol poziciju za trku 1. U načinu na koji se u tom nastupu survao u plasmanu vidi se koliki je manjak u maksimalnoj brzini imao “golf” u odnosu na “honde” i “seate” i takav disbalans je samo kiša mogla da uravnoteži. Navedni problem ostaće glavobolja Leopard rejsinga sve dok na “golfu” ne bude nekih unapređenja, jer privatni luksemburški tim ne može sam da ga reši. I iz tog razloga je Verne, iako s razlogom zadovoljan ishodom austrijske TCR runde, bio uzdržan u slavlju tokom našeg završnog razgovora na Salcburgringu, kada smo ga u nedelju po podne zamolili da za naš portal prokomentariše kompletan vikend.
“Savršeno. Kad su poeni u pitanju bolje nije moglo, osim da je padala kiša u trci 1, u tom slučaju bi bilo još bolje”, počeo je Francuz. “Kiša nam je bila jedina šansa, po suvom nismo mogli ništa. Jer, u prvoj trci mislim da sam dao sve od sebe, dobro sam startovao i vozio sam dobro, ali kada su automobili 60 metara iza vas, a pretiču vas na kraju pravca, šta tu može da se kaže?”
Verneovoj pobedi u trci 2 ogromno je doprinela činjenica da je i tada – potpuno neočekivano – krenuo s pol pozicije, iako je trebalo da startuje sedmi.
Naime, dvojica suparnika sa boljim mestima u startnoj rešetki nisu mogla da nastave takmičenje zbog pokvarenih i polupanih automobila u prvoj vožnji (Pepe Oriola, Petr Fulin), a još četvorica (Atila Taši, Mihail Gračov, Đordi Oriola, Đani Morbideli) su već posle formacijskog kruga morala u boks da pogrešno odabrane slikove zamene gumama sa profilom. Teren se prosto raščistio pred vozačem “golfa” #2, a pri očajnoj vidljivosti vodeće mesto u koloni bio je od neprocenjivog značaja.
“Kada sam video da ljudi ispred mene nisu montirali gume za kišu, bio sam srećan, jer sam znao da ćemo pobediti. Startovao sam na čelu, i to dobro. Trka je bila luda, u većem njenom delu bio sam najbrži. Stvorio sam pristojnu prednost i posle sigurnosnog vozila učinio sam isto. Kada sam napravio malu grešku, prošao me je Sergej Afanasjev, ali sam brzo uspeo da mu uzvratim. Auto je bio dovoljno dobar da pobedu, iako smo imali set-ap za suvo na vlažnoj stazi. Možda nije bilo nebezbedno, ali je svakako bilo teško, uz mnogo akvaplaninga na kontrapravcu, ali mislim da je ukupno bilo savršeno.”
Neizbežan je povratak na temu deficita brzine kod “folksvagena”. Start s pol pozicije po suvom vremenu Verneu nije doneo ništa dobro, jer su ga konkurenti preticali otprilike kako je kome palo na pamet. “Golf” je bio bespomoćan na pravcima i to svakako nije samo rezultat balansa performansi i rasterećenja suparničkih “hondi” i “seata” za po 10 kilograma.
“Znamo to”, potvrdio je Verne. “Kao tim mi tu ne možemo da uradimo mnogo. WRT radi fantastično, ali je na Folksvagenu da homologira nove delove. Kad vidite aerodinamiku automobila…” I tu je naš sagovornik nakratko ostao bez komentara.
“Ako su oduzeli 10 kilograma drugim markama, mislim da su to učinili pogrešnim automobilima. Nekad morate da poradite na automobilu Ne može se sve dobiti džabe, takav je auto-sport. Drugi brendovi rade, troše novac, usavršavaju aero paket…”
Ove ocene nam je kasnije, u odvojenom razgovoru i u otvorenijoj formi ponovio TCR šampion i Žan-Karlov timski kolega Stefano Komini.
Verne nije mogao ili nije hteo da nam nagovesti da li se mogu očekivati neki novi delovi iz Volfsburga: “To ja ne znam i ne mogu o tome da pričam. Morate da pitate tim menadžera. Naši momci rade savršen posao, na njima nema nikakve krivice. Naš auto je prespor na pravcima, preveliki je otpor vazduha i to je sve. A na stazi poput Salcburgringa ne možete mnogo učiniti kada je tako.”
Žan-Karl je ipak bio bodovno najuspešniji vozač na Salcburgringu: osvojio je 39 poena i popeo se na četvrto mesto u generalnom. Iako će na sledećoj rundi zbog toga dobiti maksimalnih 30 kilograma balasta, njegova TCR kampanja dobila je novi zamah i drugačiju perspektivu: “Sada sam 13 poena iza vodećeg, a pre Austrije zaostajao sam skoro 50 i rekao bih da je to prilično dobro.”
Francuz nam je na početku vikenda kazao kako je potrošio sve svoje džokere i izrazio čvrsto uverenje da će tokom godine i suparnici svakako imati svoju dozu problema. Ta se prognoza ispunila, najdramatičnije u slučaju Pepea Oriole, koga je na putu ka sigurnom trijumfu u trci 1 presekao kvar turbopunjača.
“Malerozni ste kada imate tehnički problem, ne kada se slupate, ali to je sve deo trkanja. Mi smo imali maler u Bahreinu – Komini i Borković su imali kontakt, pa su izudarali mene, ostao sam bez branika i izgubili smo možda 20 poena”, podsetio je Žan-Karl i dodao: “Prošle godine sam video da je u ovom šampionatu važno da u proseku osvajate puno bodova kada ne možete da pobedite.”
“Posle Imole sam sebi rekao da su sudije možda preoštre prema meni, da možda mogu da promenim svoje ponašanje na stazi. Želeo sam da se pokažem bolje u kvalifikacijama na Salcburgringu, pa sam u tome uspeo, a kasnije sam imao sreće da nasledim pol poziciju.”
“Hteo sam da smireno izvučem sve iz sebe, da poštujem limite staze. Bio nam je potreban jedan ovakav vikend. Ja posle njega nemam nijedan ožiljak na automobilu. Mislim da je to do iskustva. Ja ga u turingu nemam, učim, sada malo bolje razumem kategoriju. Moram još da napredujem, ali za početnika nisam tako loš”, zaključio je u polušali Žan-Karl Verne.