Druga polovina sezone 2014. Svetskog šampionata turing automobila počinje u Belgiji. Sedma runda prvenstva održava se na legendarnom Spa Frankoršampu, možda najlepšoj stazi u Evropi. Biće to poslednji ovogodišnji nastup WTCC automobila na Starom kontinentu, posle kojeg sledi duža pauza, a automobili putuju za Argentinu, gde se vozi tek početkom avgusta.
WTCC je već bio na pisti u Ardenima, ali samo 2005. godine, u svojoj inauguralnoj sezoni. Od tadašnjih 26 startera, u Svetskom prvenstvu i dalje se takmiče četvorica pilota: Gabrijele Tarkvini, Rob Haf, Džejms Tompson i Tom Koronel, što je podatak koji govori o njihovoj dugovečnosti u ovoj kategoriji.
Tokom nastupajućeg vikenda, WTCC će biti glavna takmičarska atrakcija, ali je i prateći program prebogat i više nego relevantan: voze se i trke Evropskog kupa turing automobila, FIA F3 šampionata, GT i Evropskog Abart trofeja. Dolazak Svetskog turing šampionata na Spa Frankoršamp ovu inače posebnu stazu uvrstiće u retke koje u istoj sezoni mogu da ugoste tri FIA svetska takmičenja: Formulu 1, WEC i WTCC.
Istorijski pregled WTCC trka u Belgiji bio bi nepotpun bez napomene da Spa nije jedina lokacija na kojoj su one vožene – šampionat je odlazio na Zolder u sezonama 2010. i 2011.
Spa Frankoršamp smatra se jednom od najkomplikovanijih, ali i najslavnijih i najslikovitijih trkačkih staza na svetu, zato jer je brz, vijugav i prolazi kroz guste borove šume. Univerzalno omiljen među navijačima, vozačima i timovima, on istovremeno dodatno pojačava razlike između dobrih i loših automobila i potencira veštinu pilota.
Prvobitni Spa stvoren je u trećoj deceniji XX veka, kao odgovor na zahtev da region postane još privlačniji za turiste. Bio je dugačak 14,8 kilometara, činili su ga javni putevi u podnožju Ardena, između gradića Malmedi, Stavelo i Frankoršamp. Oni su formirali oblik koji bi se, uz mnogo mašte, mogao smatrati trouglom i tu je prvi Belgijski gran pri vožen 1925.
Koncem šezdesetih godina, trkački automobili postali su prebrzi za tadašnji Frankoršamp i moralo se intervenisati. Novi konfiguracija piste izgrađena je 1979: upola kraća, znatno bezbednija, ali opet vrhunski uzbudljiva i nije trebalo dugo da ponovo stekne status „klasične“. Od stare trase preostale su ukosnica La surs, komplikovani O ruž i superbrzi Blanšimon.
Današnji prvi i treći sektor, krajnje aproksimativno, odgovaraju početku i završetku nekadašnjeg „dugog“ kruga u Belgiji. Srednji deo piste proizvod je inženjeringa sedamdesetih, pun je komplikovanih krivina, među kojima se kao naročito zahtevan ističe dvostruki levi zavoj Puon.
Spa je i dokaz da adaptacija tradicionalnih trkačkih staza ne mora uvek da dâ tužne rezultate, iako završna šikana, Autobuska stanica, reprofilisana 2004. godine, u odnosu na prethodnu varijantu predstavlja prilično nesrećno rešenje. I bez nje, mesta za preticanje na krugu dugačkom 7,004 kilometra ima više nego dovoljno.
U 2005. godini, na prvoj i dosad jedinoj WTCC rundi na Spa Frankoršampu, trijumfovali su Dirk Miler u BMW-u 320i i Fabricio Đovanardi u „alfa romeu 156“. Najbrži krug u kvalifikacijama vlasništvo je Augusta Farfusa i „alfe“ (2:33,158 – 163,26 km/h), dok je rekorder u trci Dirk Miler (2:33,955 – 162,42 km/h).
Vremena postignuta pre devet godina služiće kao pokazatelj koliko su TC1 automobili danas brži od nekadašnjih trkačkih sprava S2000 specifikacija. Naravno, priliku za upoređenja mogla bi da upropasti kiša, a ona je na Frankoršampu pre pravilo nego izuzetak.