Lik i delo britanskog vozača Roba Hafa upoznala sam kad mi je jedan dobar čovek i poznavalac prilika u auto-sportu na njega skrenuo pažnju. Tada je Rob vozio “ševrolet kruz” za fabrički tim sa Ivanom Milerom i Alanom Menuom. I kad je uzeo WTCC titulu 2012. Dakle, ne “poznajemo” se dugo.
Upoznali smo se na Slovakija ringu 2013, bio je široko nasmejan (što sam kasnije primetila kao konstantu u njegovom raspoloženju) i udelio mi kompliment za majicu koju sam nosila. Pošto sam te godine pratila Dušana Borkovića u Evropskom kupu turing automobila, sreli smo se i na poslednjoj rundi 2013. u Brnu. Hafovo prisustvo tada je bilo plaćeno, došao je kao savetnik ETCC vozača Igora Skuza i činilo mi se da mu je bilo neprijatno zbog toga.
Moja genetski predodređena ljubav prema Rusima u WTCC-u se ogleda kroz simpatije za Ladu. Haf je ove godine vozio za tim iz Toljatija i samim tim se njegov rejting kod mene veoma popravio. Kad smo se ove godine sreli u Austriji, on je iz te “grante” pokušavao nešto da izvuče, uglavnom se moleći za kišu koja je uvek i u svim trkama faktor neočekivanih rezultata. A onda je došla Argentina i Haf je trku 2 završio kao drugi! Počela sam da shvatam da ga njegova mentalna snaga i posvećenost sportu kojim se bavi čine kvalitetnim.
A onda, kao grom iz vedra neba, na stazi Golednport u Pekingu se začulo: “Rosija – svjaščenaja naša deržava, Rosija – ljubimaja naša strana!” – Haf je pobedio!
A zašto se ja sad bavim prežvakavanjem upravo završene sezone? Kako je ona odmicala, moje poštovanje za ovog momka iz Kembridža je raslo, da bi kulminirala u poslednjoj trci u Makauu. Na toj stazi je Haf pobeđivao čak šest puta i ove godine došao je kao apsolutni rekorder, ali i autsajder kad je reč o ulozi favoritu za pobedu. A staza krivudava, ulična, zidovi svuda oko nje, najuža krivina, najoštrija ukosnica, većini je Guja najneomiljenija jer, između ostalog, polovina automobila ume da ni ne završi trku. Nasmejani Englez bar o tome nije morao da razmišlja, jer njegova “granta” nije planirana za trkačku budućnost…
Haf je pred poslednji trkački vikend rekao da će “ili završiti u zidu ili će pobediti”, a ja sam i pre te izjave poverovala da se taj čovek može naći na najvišem stepeniku podijuma. Pa zašto onda da se ne opkladim? Zato što nemam gde? Da, nijedna sportska kladionica u našoj zemlji se ne bavi WTCC trkama!
Da se razumemo: nisam od onih koji žele da se obogate klađenjem, samo sam htela da dokažem sebi da poznajem WTCC prilike i da dodam još trunku uzbuđenja tokom gledanja prenosa. Ko je prošle nedelje ustao u četiri (ili nije ni legao da spava) zna da uzbuđenja u završnici sezone nije nedostajalo, a kad sam ja na nogama dočekala kariranu zastavu u trci 2, pala je tu i neka suza radosnica. Kralj Makaua došao je do sedme pobede na Guji ispred svih superiornih “sitroena” i četvorostrukog svetskog šampiona Milera, i tako sa ponosom otpratio “grantu” u penziju.
I još nešto. Jednom je tako Ros Bron kupio propali F1 tim i uposlio Džensona Batona. Pred početak sezone 2009. kvota na pilota Bron GP-a kao šampiona bila je vrtoglava. Ja sam rekla da treba da bacimo neke novce, a svi su se smejali… Novembra iste godine, Baton je ovenčan titulom. Izgleda da ja ipak ponešto znam i da ponekad nije loše poslušati me. Da znate za ubuduće…