Gerijeri: Na Aragonu i nije sve bilo tako negativno kao što je delovalo, nismo bez šansi!

Očekivano težak vikend Honde i Minih motorsporta na WTCR rundi na Motorland Aragonu zaista je bio vozačka i rezultatska patnja, ali su se Esteban Gerijeri i družina bojali i goreg.

Po okončanju prvog od dva uzastopna trkačka vikenda na pisti kraj Alkanjisa, u redovima tima su saglasni: bodove jesu izgubili, ali ne onoliko koliko su očekivali. Takođe, još su u igri, ne samo u vozačkoj, već i u timskoj konkurenciji.

Esteban je i dalje pretendent na titulu u 2020. Tome je pomogla zamena motora na automobilu lidera Svetskog kupa turing automobila Jana Erlahera pre trke 1, kao i okolnost da je u trećem sprintu njegov novi “lynk&co” agregat počeo da posustaje. Gerijeri je bio među onima koji su tu priliku iskoristili da Francuza prestignu.

Honda se s pravom bojala Aragona zbog maksimalne kompenzacione težine od 60 kilograma i zbog pravca dugačkog jedan kilometar, a na takvim sekcijama je “sivik” ove godine neverovatno ranjiv.

Gerijeri je u kvalifikacijama imao tek 19. vreme i od timskih kolega samo je Atila Taši bio iza njega. Argentinac je sve tri trke ipak završavao u bodovima, kao trinaesti, deseti i deveti. Ukupno je upisao mršavih 16 poena, ali Erlaher sa 20 nije puno dodatno isprednjačio.

“Kad se uzme u obzir kompenzaciona težina koju smo ovog vikenda nosili, i njeno dejstvo na “sivik”, ishodom možemo da budemo zadovoljni”, komentarisao je Esteban, čiji se nastup sveo na ograničenje štete.

“Samo smo pokušavali da se sačuvamo od udesa u prvim krugovima i da osvajamo pozicije kada je to moguće. Izveli smo vrlo dobre startove u sve tri trke, osvajali pozicije u prvim krugovima, a sve dalje je bilo samo pitanje opstanka. Poslednje dve trke završio sam u prvih deset i to je dobro kad se pogleda odakle sam startovao, mada mi je žao što je Erlaher imao problem s motorom.”

“Na kraju, šanse nam ostaju. Došli smo na Aragon sa zaostatkom od 22 boda, sada zaostajemo 26, dakle sa ovako teškim automobilom i na ovakvom vikendu izgubili smo samo četiri poena. Ja sada zaostajem malo više nego uoči prošlogodišnje poslednje runde, ali smo na Motorlandu ispunili cilj i završili smo tako da i dalje možemo da postanemo šampioni. Na kraju sve i nije bilo tako negativno kao što je delovalo, pa sada, hajdemo na veliko finale”, poručio je Argentinac.

Nestor Đirolami je jedini Hondin vozač koji je prošao u Q2 rundu kvalifikacija, a u njoj je bio jedanaesti. Trku 1 završio je deseti, boreći se da održi “sivik” u vodećoj grupi. U preostala dva sprinta startovao je dobro, ali je u trci 2 prepustio poziciju Gerijeriju da bi poboljšao njegove šampionske izglede.

U trećoj vožnji Đirolami nije dočekao ni kraj prvog kruga. U momentu kada je bio sedmi, njegovu “hondu” je udario “hjundai” Luke Engstlera, koji je potpuno izgubio kontrolu na kočenju za ukosnicu i zabio se u prednji levi točak “sivika” #29.

Bebu je osvojio 11 poena na Aragonu, a posle trka je kazao: “Šteta je što se poslednja trka završila kako se završila, jer je osećaj u automobilu bio dobar i u prvoj i u drugoj trci. U prvoj trci sam neko vreme mogao da se borim u grupi, a u drugoj sam učinio šta sam mogao da pomognem Estebanu.”

“Honda” startuje neverovatno dobro u svim uslovima i to sam iskoristio i u trci 3, osvojio pozicije i baš me je zanimalo da li mogu da držim tempo vodećih i da osvojim solidne bodove. Međutim, Luka Engstler je pogubio svoje reference na kočenju za ukosnicu i udario u mene. Razočaran sam, znam da je izgubio kontrolu nad automobilom, ali mogao je da bude oprezniji i da čeka još malo – bio je tek prvi krug!”

Tijago Monteiro je osvojio 6, a Atila Taši samo 3 poena tokom celog vikenda. I Portugalac i Mađar svoje nastupe su podredili Gerijerijevim rezultatima, ali nisu bili dovoljno visoko da bi mu prepustili značajnije pozicije, ili da bi ih otimali Cijanovim vozačima.

Takođe, obojica su prerano su završili trku 3. Tijago je u njoj jedva startovao, a zatim se zaustavio već pre prve krivine zbog mehaničkog problema. Atili je na polovini trke spektakularno eksplodirao motor, što je treća takva šteta na Hondinim automobilima u 2020.

Monteiro je smireno rezimirao svoj vikend: “Došli smo da bismo odigrali timsku igru i da dovedemo Estebana do titule, pa je u trci 1 i 2 poenta bila da nađemo pravi trenutak da zamenimo pozicije. Auto je inače bio vrlo dobar i osećao sam da sam brz, naravno uzimajući u obzir šta nam sve ovog vikenda nije išlo u korist. Potvrdilo se da s drugima nismo mogli da se borimo, ali ne žalim se – znali smo da će to biti slučaj i da je takva situacija na nekim stazama.”

Portugalac je objasnio i svoje rano odustajanje u trećem sprintu: “Nešto je puklo dok sam vozio ka svom mestu u startnoj rešetki. Nije bilo jasno šta, ali je u pitanju mehanički problem na prednjoj osovini. Vozili smo da bismo podržali Estebana, a za tu trku smo izveli puno promena u setapu koje sam želeo da isprobam. Šteta je što smo te prilike propustili.”

Taši je kraj trkačkog dana opisao kao razočaravajući “kad se uzme u vidu koliko je napora trebalo da se osvoji bar koji bod u trkama 1 i 2”, a potom dodao: “U trci 3 sam izveo najbolji start dana, između mene i Estebana je bio jedan auto, osećao sam da vozim sličnim tempom kao on. Međutim, usred trke se na najdužem pravcu aktivirao alarm za temperaturu vode. Prijavio sam to ekipi i pitao treba li da stanem i upravo dok sam to radio, motor je eksplodirao, pa sam se samo zaustavio na bezbednom mestu.”

Poslednja runda WTCR sezone ponovo se vozi na Aragonu, koji “siviku” očigledno ne leži. Njegovim vozačima ostaje da se ponadaju promenama u kompenzacionoj težini koje bi možda mogle da im pomognu.

Kao i prošle godine, Gerijeri će na finalu morati da juri rezultat i sustiže vodećeg. U Maleziji 2019. protiv Norberta Mihelisa to nije uspelo. Da li je ovog puta moguć drugačiji rasplet?